Neočekivani susret.

VII deo.

Prošlo je nedelju dana otkako nije videla onu dvojcu.Matt joj je malo nakon incidenta poslao poruku u kojoj se izvinio zbog svog ponašanja,a sa Taylorom je razmenila nekoliko uobičajenih poruka,u kojima nijedno od njih dvoje nije pomenulo ispad od pre par dana.Hanna se bojala da će ako bude pitala samo pogoršati situaciju.Ali ona je sada morala da se pozabavi mnogo važnijim stvarima.Ostalo je samo još pet dana do njenog rođendana.Majka joj se stalno govorila kako će joj sedamnaesti rodjendan biti potpuno drugačiji,ali nije htela da joj otkrije zašto.Pored svih problema,glava u poslednjih par dana ne prestaje da je boli.Imala je migrene i ranije,ali sada su bile toliko jake i bolne da je jedva izdržavala.Iz te boli ju je istrgnuo zvuk telefona.Taylor ju je zvao.

"Hej Hanna,Taylor je"-rekao je tiho.

"Hej,kaži"-odgovorila je već bolje raspoložena.

"Hteo sam da pričam sa tobom,ali ne ovako preko telefona,da li možemo da se vidimo?"-pitao je.

"U redu,kada?"

"Sada.Ako možeš"-zvučao je odlučno.

"U redu,biću spremna za desetak

minuta"

"Okej,biću ispred tvoje kuće"-odgovorio je i prekinuo.

Nakon deset minuta je bila spremna i čekala ga je.Par minuta kasnije pojavio se u svom crnom sportskom autu.

"Hej!"-rekla se Hanna kroz osmeh.Pozdravo ju je ne preterano veselo.

"Okej,o čemu si želeo da pričamo?"-upitala je.

"Ne ovde,šta kažeš da odemo do parka?"

"U redu"-jednostavno je odgovorila.

Tokom voznje nisu progovarali.Hanni je glavobolja bila nepodnošljiva.Taylor je to primetio.

"Hej,da li si dobro,ne izgledaš baš najbolje?"-upitao je zabrinuto.

"Da,samo u zadnjih par dana imam jake glavobolje,ali ništa neuobičajeno,imala sam ih i pre".

"Znači već je počelo"-rekao je sebi u bradu.Ali ne dovoljmo tiho,hjer ga je Hanna čula.

"O čemu ti pričaš?"-pitala je zbunjeno.Zaustavio je auto u nekoj maloj ulici i okrenuo se ka njoj.

"Zbog toga sam te zvao.Moram da ti kažem dok još ima vremena"Zastao je,a onda je uhvatio za ruku.Povukao joj je rukav i otkrio beleg."Da li znaš šta je to?"-upitao ju je.

"Da,to je beleg,imam ga od rodjenja,zašto?"

"To je više od belega".Sa unutrašnje strane ručnog zgloba nalazio se mali beleg.Bio je okruglog oblika i u njemu su bile tri linije koje su se uvijale i njihovi vrhovi su dodirivali mali krug u sredini u kome je bilo čudno slovo.

"To je simbol tvoje porodice,"-rekao je,"tačnije ujedinjeni simbol dveju porodica.Tvoji roditelji su jedni od retkih koji su bili doboljno hrabri da se ujedine iako su različite vrste"

"Molim?!Da li si ti normalan,o čemu pričaš?!"-odgovorila je zbunjeno.

"Znam da je to previše čudno,ali istinito je.Tvoje glavobolje su posledica punog meseca.Rekla si da si ih imala i pre.To je tačno.Imala si ih svakog meseca.A najjače su bile u noći punog meseca..Što je sutra uveče.Što znači da će biti još gore.Ali biće mnogo jače ovog puta jer će sledeće večeri doći do tvog prvog preobražaja.Znam da će ovo zvučati ludo,ali ti si vukodlak.U stvari,samo jednim delom,drugim delom si vampir."zastao je na kratko da bi procenio njenu reakciju,ali je ona samo buljila u njega i izgledala kao da ne može doći do reči,pa je nastavio:"Tvoji roditelji su želeli da to drže u tajnosti to tvog 17-og rodjendana,kada bi trebao da bude tvoj prvi preobražaj,ali pun mesec je došao ranije.Mislio sam da su ti do sada rekli,trebali su,ali kada sam shvatio da nisu,a pun mesec se bliži,odlučio sam da ti ja to kažem.Tvoji roditelji su takodje kao ti.Kao mi.Tvoja mama je vukodlak,član našeg čopora,ustvari bila je dok nije odlučila da ode sa tvojim ocem.On je vampir.Ali pravila čopora ne dozvoljavaju de se članovi različitih vrsta spajaju,pa je ona ubila svog vuka,tako da je sad čovek.Tvoj otac je takodje napustio njegovu porodicu.Tvoj beleg na ruci je spoj našeg obeležja i obeležja grupe kojoj je pripadao tvoj otac.Ja imam samo jedan deo tvog belega."Pokazao joj je svoju ruku.Na njoj se nalazio samo krug sa tri uvijene linije."Ovo je obeležje našeg čopora,a to slovo je obeležje tvog oca."-rekao je.Hanna je samo nemo posmatrala Taylora,a onda posegla za izlazom,ali vrata su bila zaključana."Šta si ti uopšte,i zašto mi pričaš sve to.Nemoguće da je to istina.Kako se usuđuješ da pričaš to o mojim roditeljima?-pitala je besno."Hej,smiri se"-pokušao je da je obuzda.Krenuo je da ze zagrli,li ona se odmakla."Ne dodiruj me,želim da idem kući,odmah"

"U redu,samo se smiri"-rekao joj je tiho.

Nakon desetak minuta provedenih u tišini stigli su do njene kuće.Otključao je vrata i ona je istrčala što je brže mogla.Izašao je iz auta i krenuo za njom.Nije želeo da kroz ovo prolazi sama.U dnevnoj sobi su zatekli njene roditelje.Bili su zbunjeni kada su videli Taylora."O čemu on to priča,rekao mi je da sam ja nekakav stvor,i da ste vi isto što i ja da li je on normalan i o čemu se ovde dodjavola radi?!!!"-rekla je histerično.Svo troje su pogledali u Taylora.Hanna sa ljutnjom,njena majka sa izrazom zbunjenosti,a otac sa prezirom.Njemu se nikad nije svidjao Taylor.Samim tim što je bio sin čoveka koji je protetao njegovu ženu,i što je bio budući alfa.Hannina majka je nekoliko trenutaka samo gledala u nju,a onda je pročistila grlo i smireno rekla:"Moramo da razgovaramo".

Hej!!!Ovo je najduži nastavak do sada.Pokušala sam da pojasnim koliko sam mogla.Nisam baš upućena u te stvari o vukodlacima i vampirima,ali sam napisala ono osnovno i dodala po nešto što sam smislila.Nadam se da vam se svidja.Ako imate zamerki molim vas komentarišite da bih poradila na tome.I vote,puno mi znači.Love you!! :*** :))