XI deo.

208 19 1
                                    

"Gde si bila do sad,da li si ti normalna?!!"-urlao je Taylor koji je stajao pored moje majke.

"Znam da si bila s njim,ali ovo ne    može da se nastavi,on je.."-moj otac ga je prekinuo.

"On je Hannin par,navikni se na to"-rekao je smireno.Šta?!!Ne,ovo se ne dogadja.Kako može da kaže tako nešto?!!

"Ko kaže da je on meni nešto?!Da li si bar na sekundu pomislio da ja imam pravo da odredim s kim želim da budem kada si pravio taj glupi dogovor?!!!"-besno sam rekla.

Svi su sa čuđenjem pogledali u mene.

"Molim?O čemu se radi ovde?"-majka je zbunjeno rekla.Izgleda da ona ne zna ništa o tome.Svi smo pogledali u mog oca.

"Postoji nešto što ti nisam rekao"-obratio se mojoj majci.

"Kada sam odlučio da ih napustim tražili su mi da im dam nešto da bi me pustili.Nisam želeo da to uradim,ali oni su vršili prevelik pritisak na mene"'zastao je a onda dodao:"A i bolje je da bude sa vampirom,jer ipak sam i ja to".Okej,sad je prevršio svaku meru."Ti nemaš pravo da odlucuješ o tome sa kim ću ja da budem,biću sa kim želim,i ne želim više da pričam o ovome"-rekla sam smirenije i krenula prema svojoj sobi ostavljajući ih.

Sledećih par sati me nisu uznemiravali.Imala sam vremena da razmislim o svemu.Ali sam naišla na veliki problem.Kad bi me neko terao da izaberem izmedju njih dvojce,ne znam šta bih uradila.Koliko god da su različiti,svaki je na svoj način poseban i savršen da takav kakav jeste.I u obojcu sam do ušiju zaljubljena.Iz razmišljanja me je prekinlo kucanje.Bio je to Taylor.Pozvala sam ga da udje.Seo je do mene i krenuo da me zagrli,ali onda je zastao i udaljio se.Neko vreme smo ćutali.Svidjalo mi se što mi je tako blizu,osećala sam se sigurno pored njega.On je delovao zamišljeno.Dugo je samo gledao u jednu tačku a onda se osmehnuo.Pogledao me je.Krenula sam sa kažem nešto,ali mi je on prislnio prst uz usne i samo rekao"Ššš",prišao mi i poljubio me.Opet sam bez razmišlja uzvratila poljubac.Ovo je drugi u jednom danu.Mogla bih da se naviknem na ovo.Ljubili smo se neko vreme,a onda smo legli i zajedno utonuli u san.

Hejj,evo mene.Znam da nisam pisala dugo,ali imam mnogi obaveza i ne mogu da stignem.Nadam se da ovaj nastavak nije toliko loš.Iskreno ovaj deo mi se uopšte ne svidja,ali ako ga popravim verovatno će biti još gori.Sada pišem kratke,ali kada dodjem do glavnog dela biće poprilično dugi.Ako vam se svidja VOTE  i COMM.Love you!!!

:***

Neočekivani susret.Où les histoires vivent. Découvrez maintenant