Ostani

Okej?

,,Izlazim!'', viknula je dok se obuvala.

,,Ja sam ti prijatelj, reci mi gde?'', zbunjeno je pogledao. Bio je iznenađen što je prva progovorila, a i što izlazi. Možda se ipak oporavlja

,,Prvo, nemam prijatelje! Drugo, idem napolje'', zgrabila je kaput i izašla. 

,,Naravno da ideš napolje. Kako glupo pitanje'', prošaptao je za sebe. 

Ona je izašla iz zgrade i zaputila se prema autobuskoj. Sešće na neki autobus, uglaviti se na zadnje sedište, nasloniti glavu na prozor i razmišljati. Ili drugim rečima mučiti sebe, jer nikada ne bi ramišljala o lepim stvarima. Uvek bi se setila neke situacije iz prošlosti koja ju je uznemiravala i puštala bi tu scenu iznova i iznova u glavi, kao neki film. I onda bi opet osetila sve što je i tada osećala. Tugu, strah, bes. 

Dok se autobus truckao po neravnom putu i dok su ružna sećanja navirala, njen telefon je zazvonio. Ono što je čula kada se javila nateralo ju je da povuče kočnicu za hitne slučajeve i izleti iz autobusa, hvatajući prvi taksi. 

Došla je u bolnicu i čim su joj rekli sobu u kojoj se nalazio, otrčala je tamo. 

On je mirno ležao zatvorenih očiju, prikačen na infuziju. Sela je na stolicu pored kreveta i preplela svoje prste sa njegovim

,,Žao mi je'', prošaptala je ,,Tako mi je žao''

Mrzela je sebe. 

Svima je nanosila bol. Svi su je napustili zbog toga kakva je. Nisu mogli da trpe njenu hladnu fasadu. Ali, ipak, to je bila samo fasada, a ona nije ni znala da će se ta fasada uskoro srušiti. Raspasti. Slomiti. 
Kao i ona

,,Nemoj me napustiti, okej?'', odgovaralo joj je što je bez svesti, jer nije želela da vidi ni da čuje koliko je samo očajna. 

Smatrala je da je sve ovo njena krivica. Uvek je izluđivala ljude, oh, tako ih je izluđivala da su je napustali. I tako je mrzela sebe, jer je naškodila mnogim ljudima. Dobrim ljudima. 

Naškodila je dečku, drugarici, majci. 

Sve ih je ona povredila. A sada i on.

,,Nemam prijatelje. Samo jednog. Tebe. Nemoj me napustiti, okej?'', malo je glasnije rekla.

Jer, koliko god bila jaka, nije mogla podneti da je ljudi napuštaju. 

Zato ga je i pitala da ostane
Možda će ga čak i zamoliti
Ali, ma koliko god bila očajna, nikad neće preklinjati