TEBI SAM SE VRATIO

2. Kristina

Sadašnjost
Deset godina kasnije
Hotel "Alexandar Palace"
23ti Octobar 2023godina
Skopje, Makedonija

Kristina

Kao što je Teon obečao sve je već bilo spremno i dogovoreno unapred. Sa punom ukusa, sa stilom i velike elegancije, kao kod velike glamurozne nastane. Dobili smo buđet, dobili smo sve što nam treba, dobili odrežene ruke.
Ja sam u roku odmah pronašla i sklopila ekipu, to je ono za što sam u organizaciji radila, za ljude. Nije prošao dan od kako sam, nakon Teona nazvala nekadašnjeg pretsednika omladine koji je trenutno na poziciji Pretsednika Gradskog Komiteta i zatražila deset pouzdanih ljudi sa iskustva u organizaciji. Šest devojke i četvoro momaka, dobila sam ih do kraja dana i ludilo je u tom trenutku počelo. U samom početku mislili smo da imamo samo taksi prevoz i kartice za benzina međutim kad su ćelnici dijaspore došli dobili smo ni manje ni više najnovije marke audija na raspolaganju. Auto kuća koja je bila njihov sponzor reklamirala je nova auta četiri modela, a mi smo dobili tu čast da ih provozamo u roku od dve nedelje.
Organizacija je od samog početka na vrhuncu, program je za čudo vrlo zabavan i mladalački, muzika i muzičari zanimljivi i poznati.
Gosti opet za čudo poštuju pravila i propise, a sponzori ne laktaju se za prostor za svoju reklamu. Ko god da je taj PIK svaka mu čast vidi se iz aviona da tip drži sve konce u rukama.
Ja kako prolaze dane sve više na ovu konferenciju gledam kao na gala promociju. Jedino što sopstvenika kompanije "PIK" nigde videla nisam, a koliko sam shvatila niko ni ne zna ko je tip. Ono što mene svo vreme u ovih jedanaest dana para oči i kljuća me u mozak je to što uglavnom svi ljudi okolo su mi odlično poznati što me navodi na to da je tip nama već dobro poznat. Ali nikako da se setim ko bi to mogao biti, mada nešto u malom mozgu stoji i želi izaći, ali ja svesno zatvaram oči na ono što je očito.
Najviše mi stvara strepnju i stavlja mi neki crv u mozak to što vidim ljude koje odavno nisam videla.
Vidim njegove ljude!
Vidim ljude koje samo Ivo poznaje svuda oko sebe.
Već dva sata od kako su došli dećki iz zaštitarske agencije za koju niko mi ne daje informacije kako se zove, mene jede crv sumnje.

Moj nekadašnji dečko, prva ljubav, moj najbolji prijatelj, moje sve, bio je vojnik koji je u dane kad je bio na otsustvo radio kao izbacivač, zaštitar, obezbeđenje nazovite to kako želite. Nočas svi dečki oko mene su njegovi najbolji drugovi, bivše kolege, njegova tri brata od strica, njegov rođeni brat, njegov najbolji drug i kum, njegov general. Apsolutno svi su tu, samo on nije tu, a to mi stvara tugu kakvu odavno nisam osetila. Između svega toga neka suluda misao već nekoliko dana uvlaći mi se u mozak, sve nekako na neki način potseča me na Ivo.

Ivo......

Upoznla sam ga kao klinka od sedamnaest godina jedu noć u klubu. Tačnije na vratima kluba, gde kao po običaju nisam imala rezervaciju jer mi nije trebala, svi su me već znali. Većinom gazdi klubova i kafića bili su prijatelji mojim rođacima, kao i njihovim menadžerima. Većinom izbacivača bili su drugovi mojih brača  od koji jedan je bio u vojsci, a drugi Europski šampion u boksu. Sve ostalo, bili su učenika mog oca. Gde god ja krenula imala sam slobodan ulaz, masu, separe, konjopoj šta god poželim. Ali on to nije znao.

Novi tip lepši od svih grčkih bogova, sav u crno, sa majicu na kratkih rukava u sred okrobra, crnu kosu i crnih očiju smrknuto me pogledao. Tu noć bila sam baš raspoložena za svađu, a on je prekrstio ruke i pokazao svu svoju lepotu, pa samo hladno odmahnuo glavom na moje "Nemam rezervaciju, ne treba mi pitaj šefa". Naravno njegov šef je bio najbolji drug mog starijeg brata od strica koji je zaboravio da mu kaže da ću doči. Tu noć je sve počelo, a nas dvoje nismo ni znali, trebali su nam dve pune godine i još jedna njegova tura tamo negde bogu iza leđa, da bi  shvatili da smo jedno za drugo.

Nismo dugo trajali, tri godine u koje je su njegove najbliže, znali reči da sam ga dovela u red, a moje su znali reči da sam pored njega odrasla, postala odgovorna i zrela osoba. Uskoro Ivo je otišao za svoj san, trebala sam i ja da krenem za njega, ali nešto se u međuvremenu desilo među nama. Veza na daljine nije išla kako što smo nas dvoje planirali, a ja sam odlučila da je to kraj. Međutim on nije odustao nikada od mene. Ja sam tražila kraj, tražila sam prostora, vreme da vidimo šta i kako. On mi je dao sve, ali jedno nešto što mi je tad pre deset godina rekao ovih dana ključa me u mozak.