Čudno koliko često,
Pronalazim jedno mesto,
Daleko od granica stvarnosti,
Ipak blizu moje realnosti.
Tamo napišem poneki stih,
Imam mir, isuviše tih
Glas me nečesto doziva
Kaže da sam prisutna ali veoma ćutljiva.
I tako puštam ljude da govore
Kad već olako moje reči ospore,
Neka razmišljaju oni na javi,
Ja o svom mestu mislim u glavi.
