SnoX 🔚

12. deo

|Kristina|
Pogledala sam u Nikolu jer su se nase ruke slucajno dotakle. Moja ruka jos stoji na njegovoj a on svoju ne pomjera. Priblizio mi se i poceo mi gledati usne. Ne moze da me poljubi, nisam ja igracka. Okrenula sam glavu pogledavsi film. Bas tada je bila svadja Kejsi i Evana sto me dodatno podstaklo da se odaljim od njega. Makla sam ruku iz kokica i nastavila gledati nezainteresovano. Uhvatio me za lice i krenuo okrenuti ka sebi ali sam stegla vilicu i besno gledala napred. Pustio me i lepo seo na svoje sediste. Dosao je kraj filma te smo izasli ispred. Cekala sam da vidim Deu i Niki kao i one njihove ali ih nije bilo. Izasle su jos 3 osobe i to je to. Nikog vise nema da izadje. Da li je moguce da su me ostavile? Pogledala sam u Nikolu koji me samo gledao.
Ja:Ici cu peske. Ne moras se muciti.
Rekla sam stalozeno i krenula proci pored kada me uhvatio za ruku.
N:Kristina, znas da mi znacis.. zasto ovo radis?
Ja:Ne bih bas rekla.
N:Sta je problem?
Ja:Ne znam ja. Pitaj onu sa kojom se grlis.
N:Koju..
Zastao je malo namrsten, kao da se priseca.
N:Aaaa.
Samo sam se izbecila na njega jel realno ovo? On ovde pravi vedriju facu setivsi se nje. Okrenula sam se trznuvsi ruku.
N:Kristina cekaj.
Ja:Sta, sta je?
N:Ona mi je bivsa devojka..
O Boze slogiracu se.
N:Ali kad kazem bivsa to se odnosi na to kada sam imao 10 godina. Glupirali smo se kao deca ali ona mi je bas dobra drugarica. Sta vise kao sestra mi je.
Ja:Ma da.
Privukao me sebi i uhvatio za obraze.
N:Ne vjerujes mi?
Cutala sam i gledala ga. Sada je vec imao razocaraniji izraz.
Ja:Ne znam.
N:Kako mozes to da dovodis u pitanje?
Njegove oci nisu mirovale gledajuci me.
Ja:Ne znam da li si me upravo slagao..
N:Da vjerovatno sam sve ovo izmislio. Slusaj reci mi da ti se ne svidjam. Reci mi da ti ne znacim ni malo i otici cu, necu ti vise smetati.
Gledala sam u njega koji iscekuje odgovor. Cutala sam nisam mogla nista da mu kazem. Mozda je bolje da se odaljimo suvise sam izgubljena kada sam sa njim. Skrenula sam pogled i tiho rekla "ne znacis".
Zavladala je tisina koju je on prekinuo.
N:Ne verujem ti.
Ispravila sam glavu pogledajuci ga.
N:Ne verujem ti sve dok mi to ne kazes gledajuci me u oci.
Razmisljala sam, opet i opet. Imao je blagi osmeh na licu sto me je u ovom momentu iznerviralo. Pukla sam na ovo i pocela da ga odgurujem i udaram u grudi.
Ja:Ne znacis mi, u redu? Nije me briga. Idi, radi sta hoces! Ne zanimas me! Ne svidjas mi se razumes!
Drala sam se tako i vikala da mi se grlo paralo.
Ja:Je li u redu sad? Je li dobro?
Gledao me sa osmehom dopustavsi mi da ga udaram.
Ja:Ne znacis mi! Brig......
Prekinuo me, prekinuo me tako sto me poljubiio. Da poljubio me. Kao da je sve stalo. Trebalo mi je par sekundi da shvatim da li je ovo neki san ili sta se desava. Nisam se toliko premisljala vec sam svoje ruke stavila na njegovu vilicu i uzvratila poljubac. Prvi poljubac je bio gladan, pomalo agresivan ali prijatan. Nije mi bilo dosta njega, njegovih usana, pa sam nastavila da ga ljubim kao i on mene.
Zadihani od poljubaca zagrlili smo se i tako stajali neko vrijeme. Lepo mi je sa njim. Povezao me kuci.
N:Moras li da ides?
Ja:Nikola kakvo je to pitanje? Naravno da moram.
N:Zasto mi ovo radis?
Pravio je neku mrzovoljnu, lepu facu.
Ja:A sta to?
Malo sam se osmehnula i pitala ga.
N:Izludjujes me.
Nasmijala sam se na ovo te mu se priblizila i poljubila ga. Odmah je za jednim poljubcem krenuo drugi.
Ja:Stvarno sad treba da idem.
Rekla sam a on se ponovo snuzdio. Poljubila sam ga na blic i izasla. Usla sam u kucu i videla majku kako sedi ali joj oci ne miruju.
Ja:Ej.
M:Dodji.
Sela sam pored nje a ona me obgrlila.
M:Ko je to sa autom bio?
Ja:Ma Nikola.
Rekla sam kao da nije vazno.
M:Koji Nikola?
Pitala me sa podsmehom.
Ja:Ma on uci sa mnom i druzimo se tako.
M:A jel?
Ja:Da.
Necu joj nista reci jer prvo zelim biti sigurna koliko se zapravo svidjam Nikoli. Koliko je on zaista ozbiljan. Razmisljala sam. Sta ako nas je videla da se ljubimo? Ne, ne, ne, nadam se da nije. Onda bih ispala lazljivica. Jos sve ovo oko mene sto mi se desava. Plasim se da joj ne naudim.
Ja:Idem ja da legnem.
M:Vazi.
Zagrlile smo se te sam otisla u sobu.
Necu sada razmisljati o tome leci cu.
Cekaj sta? Ovo nije moja soba. Kuda idem? Pokusavam da se zaustavim ali ne mogu. Nesto me vuce i privlaci naprijed. Idem maglovitom sumom koja je skoro sva crna. Dolazim na vec cistiji dio do ogromnog panja gde vidim neku ogromnu nakazu. Sta je ovo? Vrisnula sam i u tom momentu se probudila. Pogledala sam oko sebe uspaniceno. U svojoj sobi sam i vec je jutro. Zatvorila sam oci i duboko disala pokusavajuci da usporim brze otkucaje srca. Bilo je jezivo a toliko stvarno. Spremila sam se za skolu zanemarivsi san koji sam sanjala. Vjerovatno je zbog ovoga sta sam postala a i to koliko razmisljam o tome doprinosi. Usla sam u ucionicu a sacekao me Nikola koji me obgrlio i krenuo da me poljubi ali sam se odmakla.
Ja:Svi ce sada videti.
N:Pa?
Ja:Jos nisam rekla Dei i Niki. Ni Milosu.
N:Mozes li da mi ga ne pominjes? Od sad sedi sa mnom.
Ja:Otkud sad ovo?
N:Pa ja sam ti decko sem toga mislim da ti je lepse sa mnom.
Malo sam se nasmijala i poljubila ga da niko ne vidi. Ljubomoran je ali ne bih sada da se igram kao da imam 13 pa da ga provociram. Prisao nam je Milos zabrinute face.