Moj Mafijaš

Prolog

Uroš P.O.W

"Čujem opet praviš probleme?" Upita moj najbolji drug, ulazeći u kancelariju. "Daj Tadija nije mi do predavanja lekcija." Rekoh mu. Ceo dan gledam neke ugovore i pokušavam da pronadjem rupu, da bi mogli da prestanemo da saradjujemo sa kompanijom "Vutrex". Ne svidja mi se njihov šef, misli da je iznad Boga.

"Koliko imaš još?" Upita. "Još par papira, što pre spustiš guzicu na fotelju i pomogneš mi to pre idemo u klub." Kažem mu. Odmah sedne preko puta mene i uzme dva papira u ruke. "A šta tražimo?" Upita me Tadija. "Ono što tražim zadnja tri dana, neku rupu u ugovoru." Odgovorih mu. "Nema šanse, radi se o "Vutrex" firmi. Imam prijateljicu koja ima prijateljicu koja je advokat, ona može da nadje rupu. "Kaže mi pa ustade i okrene neki broj.

"Hej Tiana, Tadija ovde. Treba mi broj od one tvoje prijateljice što je advokat." Objasni joj. "Ne, Isuse ne da bih je izveo, mora da mi pronadje rupu u ugovoru." Objasni joj prevrnuvši očima. "Može i tako, da, može večeras. Vidimo se. Ćao." Kaže i prekine. Pogledam ga na šta mi se on nasmeje.

"Iii?" Upitam ga praveći neku čudnu facu. "Večeras u osam. Kafić "Kod mama Gerte", ti, Tiana, advokatica i ja." Objasni mi. Nasmejem mu se i oblačeći sako ustajem sa crne kožne stolice. Zajedno sa njim izaćem iz kancelarije, a potom i iz firme.

"I ništa od kluba a?" Upitam ga razočaravajuće. "Ćuti, možda zbarim neku od ove dve." Kaže mi sa najvećim mogućim osmehom. "Ti si debil." Kažem mu iskreno.

***

"Ja sam krenuo, silazi." Javio mi je Tadija. Pogledao sam se zadnji put u ogledalo. Nosio sam belu usku majcu, crne pocepane farmerke i crnu kožnu jaknu. Obuo sam crne patike i stavio parfem. Izašao sam iz kuće i čekao Tadiju.

Srna P.O.W

Sedim u kancelariji i promatram novi slučaj koji mi je dat. Žena je, u samoodbrani, ubila svog muža. Mučio ju je. Zazvoni mi telefon pa se, ne gledajući ko me zove, javim.

"Halo, ovde Srna Savić, kako Vam mogu pomoći?" Javim se pristojno. "Šta ti je budalo, ja sam." Odgovori poznati glas sa druge strane slušalice. "Hej Tiana šta ima?" Upitam svoju najbolju prijateljicu. "Nah, znaš ovo ono, malo nam zakazujem dupli dejt i tako." Kaže. "Kakav dupli dejt?" Upitam ostavljajući papire. "Ma nekom mom prijatelju treba tvoja pomoć, treba da mu pronadješ rupu u nekom ugovoru kako sam skontala." Objasni mi. "Kad i gde?" Upitam.

Jesam ljuta na nju što mi zakazuje sastanke, ali sve za, možda, budućeg klijenta.

"Večeras u deset do osam budi spremna, čekaću te ispred tvoje kuće." Reče, pa prekine poziv.

Uzmem opet one papire i nastavim da ih čitam.

***

Sad je petnaest do osam. Stavljam parfem i izlazim iz kuće. Na sebi imam crne adidas helanke i beli adidas crop-top. Na nogama imam crne adidas patike. Od šminke imam samo maskaru, sjaj i korektor.

"Ajde, zakasnićemo." Uzvikne Tiana čim stane ispred mene. Udjem u kola pa krenemo ka kafiću. Stignemo u osam i tri.

Ulazimo unutra, atmosfera je tako mirna. Ima samo par ljudi. Pratim Tianu do stola gde sede dva muškarca. "Tadija!" Cikne Tiana srećno. On ustane pa se zagrle.

"Tadija." Predstavi se. "Srna." Predstavim se i ja njemu. "Ovo je Uroš." Predstavi dečka koji sad ustane. Isuse, al' je visok. Gledala sam u njega vrat me je zaboleo koliko sam morala da savijem glavu ka unazad.

"Sedite." Reče Uroš. Kako grub glas Bože amin. Sednem pored Tiane koje je sela preko puta Tadije. "Pa kakve papire trebam da gledam?" Upitam ih. Tadija mi preda neke papire, pa krene da mi objašnjava. "Želimo da ukinemo saradnju sa firmom "Vutrex". Urošu se ne svidja njihov šef." Pogled sa papira premestim na Uroša, koji već gleda u mene. "Mogu da Vam nadjem rupu..." krenem, ali budem zaustavljena. "Bez persiranja molim te." Kaže. Klimnem glavom pa nastavim. "Uglavnom, mogu da pronadjem rupu u ugovoru. Imate neki poseban vremenski rok ili?" Upitam. "Nemamo, ali bi bilo dobro da što pre to odradiš." Reče Tadija. "Trenutno imam slučaj, žena je ubila muža, pa moram da je izvlačim iz zatvora. Maksimalno za dve nedelje će ti to biti gotovo." Kažem. Klimnu glavom. Dam i Urošu i Tadiji po vizit kartu, a onda otpijem gutljaj soka koji sam prethodno naručila.

"Srna." Kaže Tiana, nemo gledajući u nešto iza mene. "Jel sve okej?" Upitam pa se okrenem. "Mi moramo da idemo." Kažem pa krenem da ustanem. "Srna i Tiana nerazdvojni duo." Kaže muški glas iza mene. Okrenem se i, bez stida, odmerim čoveka koji stoji ispred mene. "Šta hoćeš Dušane." Kažem grubo.

"Hm, svašta." Odgovori sa perverznim smeškom na usnama. "Ko ste Vi?" Upita Uroš ustajući. Kada ga je Dušan ugledao, prebledeo je. "Ja...ovaj..dovidjenja." Reče pa izadje iz kafića. "Ko je to?" Upita Tadija koji je sad sedeo na mom mestu i grlio Tianu koja je, gledajući u jednu tačku, plakala.

"Tianin bivši. Hteo je da je ubije, a onda je hteo i mene. Pa sam ga ja strpala u zatvor, ali izgleda da je izašao." Objasnim im. Sednem pored Uroša i uzmem sok.

Ne tešim Tianu jer od Tadije jedva mogu da je vidim.

Uzmem papire i nastavim da ih gledam. Osetim pogled na sebi pa pogledam u Tadiju i Tianu. Oni me ne gledaju, pogledam u Uroša, a on mi se smeška.

"Šta?" Upitam zbunjeno. "Ništa, nastavi da promatraš." Kaže mi. Pogled vratim na papire i krenem da čitam.

"Ako potpišete ovaj ugovor, pristajete na dugoročnu saradnju sa firmom "Vutrex". U slučaju da direktor bilo koje firme premine ili svoju firmu prebaci na drugo ovlašćeno lice ugovor otpada. "

Tu su još i potpisi oba direktora firmi. "Tadija, ti si šef firme?" Upitam ga. "Ne, ja sam radnik. Zašto?" Upita me. "Ti si se potpisao." Objasnim, reče mi da je Uroš tad bio bolestan i da on nije mogao da se potpiše pa je Tadija to uradio.

Izvadim telefon iz džepa i okrenem dobro poznat broj. Stavim na spikerfon i spustim telefon na sto. Nakon drugog zvona začujem poznati muški glas sa druge strane.

"Šta ima mala?" Upita Damjan, moja desna ruka. "Ej, treba mi pomoć. Ako imaš ugovor sa firmom gde moraju direktori da pristanu na saradnju i tu saradnju iz jedne firme ne potpiše direktor, već njegova desna ruka. Jel se saradnja računa?" Upitam ga. "Ne, samo direktor sme da potpiše. Zašto?" Odgovori pa postavi pitanje. "Imam slučaj, hvala ti. Vidimo se sutra." Pozdravim ga.

"Nemate problema, idite na sud i recite da nije Uroš potpisao već Tadija. Niste ni sklopili saradnju." Kažem im vraćajući Urošu papire.

"Hvala, hvala, hvala." Počne Uroš da mi se zahvaljuje. "Rekao sam ti da će da ti nadje rupu." Obrati se Tadija Urošu. Nasmejem se, kad vidim Tianin osmeh.

"Dobro si?" Upitam je nežno. Klimne mi potvrdno glavom i nasmeje se još više. Uzvratim joj osmeh, pa pogled vratim na Uroša koji se i dalje raduje.

"Sad znam kome da se obratim kad imam neki slučaj." Reče, pa mi namigne.

***

Otključavam vrata stana i skidam odeću sa sebe. Ulazim u tuš, pa nakon 15-ak minuta izlazim iz njega. Oblačim pidžamu i bacam se na krevet. Ubrzo utonem u san...

§

Helou, nešto novo od mene. Kako vam se čini?