◇Crna Dama◇ ZAVRŠENA

19

Sjedila sam u taxiju i plakala. Zašto se meni ovo dešava. Zašto ne mogu biti sretna. Ja sam oštećena roba. Ja sam porpala. Izgubljena u ovom svijetu,vjerujući da ljubav može sve riješiti. Došla sam kod Ria. Treba mi on. Popela sam se na njegov sprat i pozvonila. Nije mu dugo trebalo da otvori.

"Alice što ti se desilo?"-preplašio se kad me vidio. Zagrilila sam ga i počela opet plakat.

"Sve je uništila,opet"-znao je da mislim da moju majku. Riaden me više ne želi. Završila sam za njega. To sam sigurna.

"Dođi. Smiri se"-rekao je uvodeći me u kuću. Ušla sam u njegovu dnevnu prostoriju i sjela na fotelju.

"Raiden me sigurno mrzi. Ona sve je rekla,rekla je da sam njena kčerka"-jecala sam i pričala.

"Ona nije moja majka. Ona je kuja"-proklinjem je. Proklinjem dan kad sam se rodila i došla na ovaj usrani svijet.

"Ispucaj se,Al"-govorio mi je Rio. Donio mi je neko piće. Eksirala sam ga. Treba mi da se smirim.

"Dobila sam napad panike,nakon 6 godina. Osječam se čudno u poljednje vrijeme"-rekla sam. Pričala sam mu. Sve sam rekla što me muči. Moj mobitel je zvonio. Raiden me zvao. Nisam se htjela javit. Nemam snage da se svađam s njim. Tatu nisam smijela ni zvat,jer bi došao ovdje i sve ih spalio. Rio mi je bio jedino rame za plakanje.

Zaspala sam kod Ria na kaucu. Utonula sam u svijet snova,gdje sam se osječala sigurno. Bar sam tu bila mirna od ovog zlog svijeta.

Probudila sam se oko 10h. Nazvala sam Lucasa da sam bolesna i da neću na posao. Bez ikakvi pitanja mi je dao slobodno. Danas idem kod doktora na pregled. Nisam dugo bila i ne dobivam menzes nešto. To je sigurno zbog promjene klime.Ne brinem se za to,vratit će se sve u normalu. Uzela sam mobitel i nazvala Raidena.
Javio se.

"Zašto mi se nisi javila kad sam zvao?"-bio je malo reči bijesan.

"Željela sam da posložim neke stvari u glavi"-rekla sam.

"Neću o tom preko telefona. Za sat vremena sam kod tebe u stanu,ako si došla uopšte kući"-pričao je kroz zube. Mnogo je bijesan.

"Dobro"-rekla sam. Prekinula sam poziv. Pozdravila sam se s Riom i otišla u svoj stan. Bili smo jedan blok udaljeni. Prijala mi je ova mala šetnja do stana.

Čim sam došla,otišla sam se istuširati i nabacit malo šminke. Da mi se ne vide ovi crni podočnjaci od plakanja. Izašla sam iz wc i otišla si napravit neki sendvič. Pojela sam ga na brzinu,ostalo mi je da čekam Raidena da dođe.

Točno je stigao na vrijeme.Uletio je u stan i dalje bijesan ko ris. Čekala sam da krene napad. Sjeo je nasprem mene i pogledao me.

"Eliz ti je majka. Rekao sam ti da nikad neću petljat s nekim njene krvi. Što si mislila da sam budala da neću nikad saznat za to"-rekao je. Bijesan. Mnogo bijesan.

"Da ona me rodila. Ako me misliš krivit na osnovu tog ko mi je majka slobodno izađi na ova vrata. Mislilm da si me dobro upoznao i da znaš kakav sam. Što se tiče novca ne treba mi."-uzela sam karticu onu zlatnu iz novcanika i bacila mu je u lice. Znam na što je ciljo uspoređujući me s majkom.

"Bar u nećem nisi ko svoja majka. "-rekao je aplaudirajući na novac. Gad.

"Raiden izlazi napolje"-viknula sam. Pokazala sam mu prstom na vrata. Nemam volje ni želje slušati njegove optužbe.

"Dobro,Alice"-rekao je i izašao. Mislim da je ovo između nas upravo gotovo.