Delo - Jedna stvar koja anđelima dobro ide.
Beg od fikcije pokušava pronaći u realnosti - Pisac.
Lud, zavistan nestvarnim, pretpostavi ćemo da je paranoičan ili psihotičan samo zbog posvećenosti koju održava prema papiru i olovci ili računaru, štampaču, mobilnom, zavisi kada je rođen i u kom vremenu odrasta.
Dve trećine jednog celog osobe koja, na prvi pogled, ne pripada dodeljenom okruženju, već na drugi je, bar u svojoj glavi, milenijumima iznad - beži od sopstvenih stihova, natrag u jednoličnu stvarnost za koju tvrdi da je lek, a lek verovatno ni ne postoji.
Lek, na kutiji deklarisan kao sedativ, otrov danas, a već sutra veruje da ne može bez njega.
Dušu je prodao đavolu za slavu iako najverovatnije ne veruje u postojanje istog.
U slučaju da se njegove reči nisu proslavile, dušu je dao za talenat iako je najverovatnije baš takav rođen.
Lud.
Čak se i u snovima suočava sa dimenzijom koju piše, verovatno jer previše o tome razmišlja i kao da nikako da shvati da to nikada nije bila stvarnost.
Zavistan.
Ne seća se poslednjeg puta kada je zapravo dodao više od dve rečenice u svoje najnovije delo, ali ne seća se poslednjeg dana kog nije proveo razmišljajući o toj komplikovanoj hrpi rasutih reči.
Nedostatak osećaja pripadnosti u životu sve dok, sada već po četvrti put, ne pročita svoje dosadašnje tekstove.
Zna ih napamet.
Precenjen od strane sopstvenog uma.
Sanjar.
Sanjar u maladaptivnom spektru do stadijuma limerencije.
Anđeo za kog postoji posebno mesto u paklu i zovemo ga Zemlja.
Proći će ga ova suluda faza kroz koji dan, mesec, godinu.
Jednog dana, pisac će otići u krevet nakon puna dvadeset i čet'ri sata za vreme kojih ni jedan put nije pomislio na deo sebe o kom je nekada pisao, iako se sada kune da je to nemoguće.
Jednog dana, pisac je umro, ali njegova dela nikada neće.
