Mali rant session, ali i ispipavanje koliko vas još živih ima na ovoj platformi, jer znam koliko sam ja u modu nepostojanja ovde.
U prethodnih godinu i nešto, koliko je proteklo otkako sam objavila poslednje poglavlje "Probuđenih", desio se otprilike život i po, i pod utiskom toga, na neko vreme je nestala i moja revnosna priroda kao pisca. Što sam dalje išla sa poslednjim delom, to sam se sve više sama uplitala u sopstvenu radnju i shvatila da sam napravila neke omaške svetskih razmera koje sebi ne mogu da ne zamerim. Pre svega zato što je toliko vas uložilo vreme u čitanje i poverenje u to da ću trilogiju privesti zadovoljavajućem koncu, a onda i zbog ličnog nezadovoljstva. Čitajući neke prethodne nacrte i ove prve verzije prve dve knjige, shvatila sam da sam nezadovoljna nekim ključnim scenama i obrtima, a u međuvremenu sam našla način i da ih ispravim.
To, međutim, predviđa da sa kompletnom pričom krenem ispočetka, od kostura prvog poglavlja koje se kroz sve ove verzije nekako nije menjalo i ostalo verno svojoj poenti. Zadovoljnija sam, sa novim idejama ali u suštini istim likovima i radnjom koja ih je dostojna, jer ipak imam više iskustva i u čitanju i u pisanju, i dovoljno su mi poznati da se više ne vodimo u ćoravo naslepo što bi rekli neki...
Ne, NEĆU BRISATI HVATAČE SNOVA sa Wattpada. Štaviše, možda se nekad i oprobam u tome da ih dovršim, ali u skorije vreme - ne. Kao što rekoh, neke ključne stvari su mi promakle, pokušala sam ih na jedan kada sam želela drugi način, a kako sam ozbiljna u nameri da ovaj serijal jednog dana plasiram na tržište, želim da bude ako ne savršeno onda barem blizu toga. Mislim da prethodne 4 godine nisu pale u vodu već da su bile prvi pokušaj, uvod u nešto što može postati još bolje i naprednije.
Hvala vam što se i dalje čitamo, što volite Skarlet, Eli, Kvila, Loti, Arona i njima bliske i što i godinama kasnije nailazite na priču i oduševljavate se. Upravo to mi je motiv da ovu stvar učinim što boljom mogu!
