𝐈𝐙𝐆𝐔𝐁𝐋𝐉𝐄𝐍𝐈 𝐆𝐑𝐀𝐃

25. DEO

U KLUBU

LILI P.O.V.

,,James!!"-vrisnula sam kad smo oboje završili na podu.

J:,,I ti si meni nedostajala Lili. Da li bi kojim slučajem bila ljubazna da ustaneš sa mene jer za razliku od tvog brata nisam ni vampir ni vukodlak."- ne voljno sam ustala. Ne vidim lika 5 godina, malo ga srušim i on se odmah žali.

J:,,O ne drami mala. Lili ne gledaj me tako znaš da si ti naš mali đavo."- prekrstila sam ruke i napućila usne praveći se da sam ljuta.

,,Nisam ja mala nego ti imaš 5 metara. Daj Nik malo pomoći ovde."- zvučala sam kao malo dete kad mu ne daju lizalicu.

N:,,Upravu je on. Kako misliš da ti pomognem kad jesi mala."-e sad su ga najebali. Ustala sam sa poda, napravila salto u nazad i stvorila dve vatrene kugle.

J:,,Čime je Uroš toliko preokupiran da je zaboravio da mi kaže da se mali demon setio svega."- besna sam ugasila one kugle i povukla svu vodu koja mi je bila u blizini. Voda je kružula oko mene, pa duž moje ruke direktno uperena u Jamesa.

,,Još jedna reč i obojica ćete biti mrtvi. Nik dušo ne brini ništa Sofija nikad neće saznati."- James je polako išao u nazad kao da može da mi pobegne.

NIK P.O.V.

James se uplašio i krenuo je da hoda u nazad, ali ja ne. Ja sam stajao u mestu i gledao u njene oči. Viđao sam je ovakvu pre i svaki put se desi isto. Njene svetlo sive oči pune sjaja i radosti potamne. Postanu gotovo crne, sjaj i radost nestanu iz njih i zamene ih čista tama i zlo.

,,,Lili stani ovo nisi ti!"-povikao sam na nju.

L:,,A kako to možeš da znaš? Ti si samo izgubljeni dečko koji nema nikoga."- pokušala je da me iznervira polako upirući mlaz vode na mene.

,,Možda i jesam, ali nije me briga zato što imam Sofi, Tajlera, Karla, Uroša, Elu, Lenu, Dafne i ono najvažnije imam tebe Lili. Ti si mi pomogla kada tu nije bilo nikog. Nije te bilo briga ko sam i šta sam dokle god sam dobro. To si ti Lili. Ti si svetlo u tami i sreća u tugi."- sva voda koja nas je okruživala je pala na pod, a njene oči su postajale svetlije. Polako sam joj prišao, zagrlio je i tiho prošaputao.

,,Lili ti si svetlo moje tame u kojoj živim ceo život."- uzvratila je zagrljaj i mogao sam da osetim njene suze.

,,Hej nema potrebe sa plačeš. Ništa nisi uradila i ništa od ovoga nije tvoja krivica. Ništa od onoga što se dešava nije tvoja krivica, zato prestani da kriviš sebe. Nisi kriva za ono što se desilo tvojim roditeljima, nisi kriva za ono što se desilo Mariji i Jovanu. Lili ništa od toga nije tvoja krivica."- smirila se skroz i prestala da plače.

L:,,Hvala ti za sve, zaista ne znam kako da ti se odužim za sve ovo."- rekla je i uputila mi svoj dečiji osmeh.

,,Već jesi."-bila je u čudu, ali nije postavljala nikakva pitanja samo je pomogla Jamesu da ustane. To je bio trenutak kada sam shvatio da sam zaljubljen. E jebiga toliko od mog plana.

,,A u kurac sad moram da se objašnjavam sa Sofi."- prevrnuo sam očima, a ovo dvoje su me upitno gledali.

J:,,Brate ako te stvarno voli razumeće bez obzira na sve."- Lili i ja  smo se udarili u glavu i ona krenula da priča, pre nego što sam dobio šansu išta i da kažem.

L:,,Sofi mu je sestra bliznakinja koja se muva sa Karlom. Slična priča kao i sa Elom i Lenom, samo mislim da njima neće trebati 5 godina da se smuvaju."- slegnula je ramenima i sela za šank.

N:,,Jel ste vas dvoje bili zajedno nekad?" - pitao sam nekim čudnim glasom.

J:,,Ne samo smo se poljubili 2-3 puta. Mada kad malo bolje razmislim da li postoji neka osoba u ekipi da je ti nisi poljubila?"- u blagom sam šoku zbog pitanja, ali ne govorim ništa.