𝐈𝐙𝐆𝐔𝐁𝐋𝐉𝐄𝐍𝐈 𝐆𝐑𝐀𝐃

8. DEO

U MEĐUVREMENU

LILI P.O.V.

Videla sam kako mi prilazi neka životinja i sve je postalo crno. U toj tami su se pojavila jedna vrata. Bela vrata sa zlatnim šarama, prošla sam kroz njih i našla se u jednoj sobi.
Poveća soba sa ljubičastim zidovima.

U ćošku sobe je stajao krevetac na kom je pisalo Lilian. U sobi je bilo i par polica punih igračaka, a na prozoru koji je bio do krevetca sedela je Melani sa bebom u rukama. U sobu je ušao neki dečko, imao je oko 20 godina. Njegove oči kao da sam videla već negde.

Xx:,,Kako je naša mala princeza?"- prišao je Melani i poljubio je.

M:,,Odlično je. A počela je i da kontroliše vodu po malo. Džonatane moramo da nađemo način da je zaštitimo."- bila je presrećna, ali zadnu rečenicu je rekla na ivici suza.

Dž:,,Ne brini naćićemo način da je uspavamo na još hiljadu godina. A tebe će princezo uvek čuvati dva kraljevstva."- rekao je sa osmehom i poljubio bebu u čelo, a Melani u usta.

Kakva dva kraljevstva. Nakon ovoga je opet sve postalo crno. Ubrzo su se ispred mene stvorila crna vrata sa srebrnim šarama. Prošla sam kroz njih i našla se ispred prelepe velike vile. Iz nje su obrzo izašli Džonatan i Melani sa Lilian( malom ja). Sa sobom su nosili par kofera i žurbi su ušli u auto. Sve je odjednom ubrzalo i našla sam se na onom putu gde sam se onesvestila. Stajali su ispred kola, a Lili je sakrila svoju ogrlicu. Ovo sam već videla, zašto sam onda opet ovde?

Džonatan je razgovarao sa nekim na telefon, ali ništa nisam uspela da čujem. Melani je pričala sa Lili.

M:,,Lili slušaj. Sada će doći mamini i tatini prijatelji. Oni imaju jednu malu devojčicu tvojih godina. Zove se Ela i ona je vampirica. Nadam se da ćete se lepo slagati pošto ćete biti sestre.Živećeš sa njima u Izgubljenom gradu. Žao mi je što mora ovako da bude, ali to je jedini način da budeš sigurna."- pričala je kroz suze,a pored njih se zaustavio mercedes benz crni.Iz njega su izašli mama i tata (Marija i  Jovan Topaz) i prišli Lili.

L:,,Zdlavo, da li ćete vi blinuti o meni dok mojih mame i tate nema?"- rekla je nežno i bojažljivo. Melani je klimnula glavom, a Marija joj je prišla i čučnula ispred nje.

Ma:,,Da zlato. Ne znam da li ti je mama rekla, ali mi imamo jednu malu devojčicu koja jedva čeka da dobije sestru."- pričala je nasmejano.

L:,,Ako je tako idemo onda. Zao mi je sto mojam da se odvojim od mame i tate, aji tako cu jedino biti sigurna."- pričala je dok su joj se okice punile suzama, a ja sam već uveliko plakala.

Lili je ušla u auto sa Marijom i Jovanom i otišli su. Ispred Melani i Džonatana je bjesnule neko jarko  crveno svetlo i pojavila se neka devojka.

Xx:,,Gde je ona? GDE JE MOJA NASLEDNICA??!! "- ta devojka se drala na njih, a oni su bili skroz smireni. Šta se kog đavola ovde dešava.

Dž:,,Otišla je. Nema je više!" - viknuo je na nju sa velikom dozom bola u glasu.

M:,,Na sigurnom i daleko od tebe. Ali budi sigurna kad vreme dođe ona će te uništiti jednom zauvek."- besno je pričala Melani.

Xx:,Uništiću vas sve. Svi ćete platiti za ono što ste mi uradili."- razdrala se i nestala, a za njom i Melani i Džonatan. Slika se opet promenila. Sve je išlo tako brzo, videla sam sva svoja sećanja i sve što se desilo. Sve se brzo pomeralo, iako je za mene izgledalo kao usporeni snimak, dok se nije zaustavilo. Bila sam na plaži, a u blizini smo na doku sedeli Uroš i ja.

Sećam se ovoga bilo je pre pet godina, a ovo je bilo naše omiljeno mesto,naš mali zaliv. Zavučena plaža, oko nje stene i brda. Skroz sa desne strane mali dok za čamce i brodiće, a iza mala, ali prelepa šumica. Ovo mesto je uvek bilo čarobno. Ubrzo sam se vratila u stvarnost i otišla do Uroša i mene. Pričali smo nešto bezveze, a ja sam se igrala sa vodom. Činila sam da kruži oko nas i ponekad padne sitna kišica tačno iznad nas. Smejali smo se i izgledali tako bezbrižno. Sad me muči činjenica da se ja ovoga u opšte ne sećam i da sam znala za moći tada.

U:,,Šta bi bilo da te sad gurnem u vodu?"- pričao je sa smeškom i stavio svoju ruku na moja leđa.

L:,,Ni ne pokušavaj."- krenuo je da me gurne, a ja sam vrisnula-,,NEEE!! "- i mlaz vode nu je prošao direktno kroz srce. Stavila sam ruku preko usta jer nisam mogla da verujem šta sam uradila, a Lili  je stavila svoje ruke preko mesta gde je voda prošla i počela da peva. Uroš se ubrzo probudio, a meni je pao kamen da srca.

L:,,O moj bože. Uroše jel si dobro? Jel sve okej. Mislila sam da si mrtav."- u suzama je pričala, a on se nasmejao i čvrsto je zagrlio.

U:,,Ne brini dobro sam."- rekao je i čvrsto je zagrlio.

L:,,Znam da nećeš hteti, ali molim te mi obriši sećanje na ovo što se upravo dogodilo."- tražila sam mu da mi obriše sećanje? Ne mogu da verujem.

U:,,Uradiću to, ali mi reci zašto to želiš?"- malo zabrinuto je pričao.

L:,,Zato što ne mogu da podnesem da povredim još nekog do koga mi je stalo."- rekla sam tužno. On mi je podigao glavu tako da ga gledam u oči i naterao da zaboravim to što se desilo. Nakon ovoga slika je opet postala crna i probudila sam se sama u svojoj sobi.

,,Super sama sam."- rekla sam presrećno, uzela telefon i nazvala Uroša. Danas treba da dođe samo ne znam kad tačno.