𝐈𝐙𝐆𝐔𝐁𝐋𝐉𝐄𝐍𝐈 𝐆𝐑𝐀𝐃

KRAJ

NEKOLIKO DANA KASNIJE

LILI P.O.V.

Prošlo je par dana od kako se sve završilo. Skoro svi ljudi su se vratili nazad u grad, osim par njih kojima Danijel nije dozvolio. Uglavnom su to bili stare osobe, one sa zdravstvenim problemima, samohrane majke sa slabo plaćenim poslovima i beskućnici.

Bio je izuzetno uporan tako da smo svi odustali od bilo kakvih pokušaja, uključujući i Jhona. Sve se vraća u normalu, Tea idalje jedva da progovara sa nama, ali barem ne odbija da jede, Karl i Sofi nikad nisu bili srećniji, Anita ne mora da ide zbog povratka moje majke, ali ću ja idalje preuzeti presto.

Karolina i Dijana žive u Dijaninoj staroj kući, James je u potpunosti preuzeo klub, a ostali su se vratili normalnim životima. Naravno svi još uvek živimo u istoj kući, posle svega nismo mogli da se razdvojimo ponovo.

Xy:,,Izgledaš prelepo kao i uvek."-u sobu je ušao Nik koji mi je pomogao oko zakopčavanja haljine.

,,Današnji dan je trebalo da bude veliko slavlje u znak pobede, ali je umesto toga postao je sahrana za dvoje naših najboljih prijatelja. Idemo polako."-zaboravila sam da napomenem da je danas Dafnina i Tajlerova sahrana.

,,Počinje uskoro, bolje je da krenemo odmah."-pomalo smorena sam to rekla.

1H KASNIJE

LILI P.O.V.

Sahrana već uveliko traje, a Dijana još malo završava svoj govor. Mislim da na ovaj način želi da se zahvali, još jednom, što smo joj spasili život, a posle nje sam ja.

D:,,Hvala svima na pažnji. Sada će Lili Topaz da kaže par reči."-stala sam kod govornice i zahvalila Dijani.

,,Hvala svima koji su došli danas. Dafne i Tajler su bili..."-zahvalila sam se i krenula sa čitanjem govora koji sam jedva napisala.

,,Znate šta zaboravite ovo. Ovo su samo reči na papiru, napisane reči koje ne znače ni vama ni meni ništa."-raširila sam papir sa govorom kako bi ga svi videli i spalila ga.

,,Mnogi me ovde smatraju za heroinu grada zato što sam ubila ludu vešticu. E pa znate šta pravi heroji leže u ovim kovčezima mrtvi. Da nije Dafne ko zna kad bih saznala da sam triniks, a da nije bilo Tajlera ne bi uspeli da postavimo ovu barijeru koja je zaštitila naš grad.

Isto tako da nije bilo njih dvoje pitanje je da li bih uspela da porazim Abigejl. Bili su meni, kao i mnogima ovde porodica, prijatelji i poznanici. Oni su bili jedni od ljudi koji su vam pomogli da odete iz ovog grada pre nego što borba počela. A u toku borbe umrli su jedno za drugo.

Tajler je umro kako bi zaštitio Dafne, a ona je iscrpela sebe napadajući Abigejl do te granice da više nije mogla da se brani. Zato ko god želi da se zahvali što je grad spašen to može da uradi pred njihovim grobom ili ledenim spomenikom koji će biti podignut u njihovu čast. Hvala na pažnji."-zahvalila sam dok su suze išle niz moje lice, okrenula se i uz pomoć Anite i Lene podigli smo ledenu statuu. Dečko koji stoji iznad devojke koja se brine o povređenom vuku.

,,Ova statua će stajati tu dokle god sećanje na njih živi, a verujte mi to će biti dok sam živa!"-rekla sam malo glasnije kako bi me svi čuli, zamahnula rukom i nestala u ljubičastom dimu. Stvorila sam se u centru lavirinta kod fontane što je vratilo mnoga sećanja. Tuga me je preplavili, a noge su me izdale i pala sam na kolena puštajući suze da liju. Suze su lile niz moje lice kao nikad u životu, a nebo mi se pridružilo u tuzi. Padale su nekontrolisano i stapale se sa suzama neba. Sedela sam tu i plakala satima sigurno, a kišno nebo su zamenile zvezde. Zadnje čega se sećam je da sedim na podu sa glavom naslonjenom na fontanu. Nakon toga sam utonula u san iz kog ne znam da li ću se probuditi.

............................................................
Kraj, hvala svima koji su čitali.