Stipendija Iz Snova

01

6 ujutro, najgori dio dana, trening🙄. Spremila sam se, pojela, oprala zube i sve ostalo i krenula na trening.

Stigla sam tamo i pozdravila svog prijatelja Marka:

"Bok Marko" rekla sam umorno jer sam znala da me čeka jako težak trening

"Čujem ti po glasu da nisi baš najbolje, ajde razvedri se možemo otići zgrabiti sladoled nakon treninga" rekao je Marko

"Sviđa mi se ta ideja" odmah sma se malo osmjehnula.

"Volim te vidjeti nasmijanu" rekao je sretno

3 sata patnje su relativno brzo prošla
Nakon što smo se završili spremati krenuli smo prema slastičarni. Naše šetuckanje prekine poziv koji dolazi s mog telefona.

"Nepoznat broj, pitam se tko je" rekla sam zabrinuto

"Samo se javi, jako me zanima" rekao je Marko pun uzbuđenja

"Dobar dan, imamo li pri telefonu y/n" rekao je gospodin na telefonu

"Da, ja sam y/n" bila sam u čudu jer je gospodin govorio engleski

"Dobili ste ponudu za otići studirati u Seoul, Pariz i New York, bilo bi nam drago da odete na razgovor sa svima njim te tek tada odlučite, ako uopće želite napustiti vašu zemlju, tamo imate sve plaćeno, hvala. " rekao je gospodin

Ja sam stajala ukočena i u potpunosti šokirana, nisam se mogla micati.

"Što se dogodilo?" pitao je Marko

"..." nisam ništa rekla koliko sam bila šokirana.
Iskreno da se mene pita ne bih ni htjela ići na sve te razgovore jer ja znam gdje bih išla.

"DOBILA SAM PONUDU OTIĆI STUDIRATI U SEOUL" rekla sam jako sretno

"Woah to je odlično, svaka čast" rekao je ponosno i zagrlio me

"Mislim dobila sam ponudu i za Pariz i New York, ali kao da i nisam" rekla sam pomalo smijeći se.

"Jako sam ponosan na tebe" rekao je Marko.

Osjećala sam se predivno. Moj san se napokon ostvario.

Nastavili smo šetati. Cijelim putem smo pričali o putovanju i o životu u Južnoj Koreji. Te je nakon nekog vremena i njemu zazvonio telefon. Bio je u šoku kao i ja prije nekoliko minuta.

Zahvalio se osobi na telefonu, prekinuo i počeo je skakati kao lud.

Upitala sam ga"što se dogodilo pričaj mi, odmah".

On je s velikim osmjehom na licu odgovorio "nećeš ni vjerovati da sam i ja dobio ponudu sa Seoul".

Ukočila sam se, nisam znala kako reagirati, pa sam mu samo skočila u zagrljaj i nisam ga puštala. "Tako mi je drago što ću imati nekoga tamo" rekla sam ne puštajući iz zagrljaja.

Bio mu je mali problem jer je on jako vezan uz svoje roditelje iako ima 24 godine, ali s obziron da ja idem nije mogao reći ne.