Bokser

IV Poglavlje

-Pa Dalibore, moram priznati da ti nije lako.

Gledam je kako se smeška, sva u fazonu psihologa. Ispreskakala je mog sina samo tako, spustila ga na zemlju i poslala na čas. Sad čekam da meni održi predavanje. Nakon šoka da moj sin hoće teologiju da upiše, pola razgovora nisam čuo. I nije problem što on hoće teologiju, nego kakav bi pop on bio? Bože me sačuvaj. Nakon što je video da će srčka da me strefi, nasmejao se i priznao da me samo zavitlava jer se palim kao hepo kockica. Moj je, al sve teže mogu da provalim kad je ozbiljan, a kad se samo zeza. Izašao je iz kancelarije uz osmeh i reči:

"Ćale, kako bre ne znaš šta ću da upišem, pa idem tamo gde su najbolje ženske il ekonomska il medicinska."

Samo sam zinuo, nema, nisam džaba počeo da sedim. A ona se lepo smeška.

-Nije, al kakve ga ženske spopale pa on ima samo 15godina.

-Pa znaš da im u tim godinama najviše divljaju hormoni.

-Ma daću ja njemu divljinu.

Koliko meni moja deca umeju da dignu pritisak pa to je za nepoverovati. Ali moram malo da se smirim, ipak sam ja roditelj ovde. I iako narednih pola sata slušam o tome kakav je moj sin, šta radi u školi, imam osećaj kao da sam ja na njegovom mestu. Opet u sebi pomislim da je moj klinac u pravh. Pametan je moj mali. I moram da priznam da ima oko za žene. Milena je žena za poželeti. Nije najlepša žena koju sam video, nije ni najzgodnija, ali ima nešto u njoj, u njenom glasu, mogao bi da je slušam danima kako priča.

-Dalibore, odgovori mi na pitanje.

-A?

Šta me je koji kurac pitala?

-Pitam da li si spreman na ovo ludilo od mature, prijemnog ispita? Ipak je tebi teže. Em si sam, em je njih dvoje. Nije lako ni roditeljima sa jednim detetom, a kamoli samohranom roditelju sa dvoje. Mnogo razgovora i strpljenja, da ne kažem lukavstva ti treba sa njima.

-Ma gde sam spreman? Sa njima nikad nisi načisto. Ovog i nekako zauzdam. Al njegova sestra me šije za sve pare. Njoj ne mogu ništa. Sad da mi kaže da je noć ja bi joj verovao, iako vidim da je dan.

Prvi put je začujem kako se smeje glasno.

-Ne znam šta je tu smešno.

-Joj bre kako ne znaš? Pa pogledaj se.

-Ne razumem.

-Imaš sto kila i visok si koliko, dva metra? Pomislio bi čovek kad te vidi takvog, svog nabildovanog, sa tim ogromnim ramenima i tim pesnicama da se ne plašiš ničeg i da niko ne sme da ti se suprostavi, a tebe jedna klinka od 40kg sa sve garderobom vrti oko malog prsta. Ti si bre jedan meca dobrić.

Gledam je kao da je poludela. Ja meca dobrić? JA?

-Ti si luda. Ako sam slab na svoju ćerku ne znači da sam sa drugima takav.

-Hahahahaha verujem da te se ljudi plaše, al kad bi znali ovo što ja znam i ovo što vidim i oni bi isto mislili.

-Ne bi mislili sigurno oni koji su se našli u ringu sa mnom. Možeš njih da pitaš, rećiće ti koliko sam dobar.

-Da baš. Ma sve ti verujem, i sve se slažem. Opak si ti frajer.

Usta ženska ladno sa namerom da me isprati. Ustajem i ja besan kao ris. Odavno me niko ovako nije izbacio iz takta.

-Ne poznaješ me Milena.

-Zaboravljaš da se znamo iz zabavišta.

-Možda me znaš, ali me ne poznaješ. Ne znaš šta sam postao.