Young Moon

Epizoda 2:Ruševine meseca

Misato:Zovem se Misato...Misato Amaterasu...
Osmotrila sam ga pažljivo još jednom i ako je izgledao kao iskreno plemenita osoba na prvi pogled ponovo sam ga osmotrila jer naučila sam da ne smem da verujem lepom licu i ako bi večina devojaka u njegovom prisustvu zaboravila sve i bacila mu se pod noge...
Kosa mu je bila uredno vezana u rep a na čelu imao je precrtanu traku lista to je pokazivalo da više ne pripada svom selu...Što je treba da negira tu cinjenicu da je plemenita osoba...Ali spasio me je...Znači da nije bio tipičan akatsuki...
Gledala sam ga pravo u oči želeći da iz njih saznam još nešto ali i one su govorile da mu mogu verovati....
Itachi:Kako si došla ovde....
Ko i zašto bi ti uradio tako nešto...
Misato:Nemam običaj da takve stvari delim sa običnim strancem...
Ali hvala ti sto si me spasio...
Moram da se vratim u svoje selo...
Itachi:Ne možeš da putuješ u takvom stanju moglo bi da te košta života
Misato:Zašto je to bitno...Ako ne ispunim svoj zadatak bolje mi je da budem mrtva...
Itachi:U njenim tamnim ičima sihala je odlučnost...Ta devojka odmah se videlo da je bila nešto nesvakidašnje.
I ako bi ove povrede ubile skoro svakog ona je sama ustala.....
Misato:spustila sam pogled i primetila da vise nisam u svojoj odeci....
Ja ovaj
Itachi:Morao sam da sredim te rane i sredio sam tvoju odecu
Misato:Hvala ti
Presvukla ama se i bila spremna da krenem...
Pa hvala ti na svemu što si učinio za mene i ako smo stranci
Itachi:Ne pitaj me kako znam ali...I ti bi učinila isto...I zato želim da ti pomognem
Misato:Ne mogu to da tražim od tebe
Itachi:Hej...
Udario sam je blagi sa dva prsta kao što sam nekad to radio svom mladjem bratu...
Već sam umešan u ovo i ne želim da te ostavim samu...
Misato:Jos jednom sam mu se zahavlila i krenuli smo ka mom selu...
Nije to bio lak put i mučile su me moje povrede ali znala sam da moram da ga izguram
Itachi:Da li je tvoje selo blizu
Misato:Da trebalo bi samo da prodjemo kroz sumu i bicemo tamo...
Itachi:Bila je povredjena ali bilo mi je tesko da se nosim sa njenom brzinom ocihledno je u svom selu imala šta da štiti...Takvu snagu volje video sam u zivotu samo par puta
Na jednom je stala...
Misato:Moje selo...
Sve je bilo u ruševinama niko se nije igrao i sve je izgledalo kao da je potpuno ostalo bez života...
Ali tada me je neko pozvao....
Neka starija zena:Gospodjice Misato
Misato:Bako jeste li dobro...
Baka:Malena prezivela sam mnogo stvari ali bol za svima koji su izgubili živote mi je gori od smrti
Misato:Izgubili živote?
Ali kako
Baka:On....Poludeo je...oslobodio je repatu zver....Tvoj otac i par nindza dali su svoje zivote da nas sve zastite...
Plasili smo se da smo i tebe izgubili drago dete...
Misato:pala sam na kolena i zaplakala
Moj otac, mnogi moji dragi ljudi...Nije ih bilo više...
Zašto me nije ubio
Progovorila sam kroz suze
Baka:Da više nikad to nisi izgovorila...
Mi smo razgovarali i smatraki d abi ti trebalo da zauzmes  mesto svog oca  i postaneš prvi ženski viđa našeg sela...
Misato:obrisala sam suze i uspravila se...
Ne.
Baka:To ti je duznost zar ces izneveriti sve...
Misato:Ne mogu poštedeti onog ko mi je razorio porodicu...Ja ga moram ubiti i osvetiti svoj klan i svoje selo...
On ne može da prodje nekažnjeno...
Baka:Misato...Da li je to vredno mogućnosti da i tebe izgubimo...
Misato:Bako...Ja više ne postojim...
Deo mene umro je još pre pet godina...
Kad je neko oduzeo život mog brata a sad kad nemam mog oca...Kad se neko usudio da razori celo moje selo...
Sada nema ni mene...
Naši voljeni zaslužuju da lišim svet tog zla...Zaslužuju da počivaju u miru...
Kad završim taj posao znajte da ću se vratiti...
I onako sam mu ostala duzna za ovo ranjavanje...Uspeo je da dobije bitku ali nece dobiti rat...
Misli da sam metva to  moja prednost...
Ali ja ću ga poslati tamo gde je on poslao sve koje smo mi voleli....

Celo selo je podrzalo moju odluku, i prihvatilo naredbu da obnove selo dok mene nema...Ja sam upalila svece onima koji su otislo i zaputila se ka izlazu iz sela....
Na kapiji baš tamo gde sam ga ostavila čekao me je Itachi...
Sve si čuo ha....
Itachi:Svaku reč i jasno mi je zašto su te izabrali za vođu...
Misato:Nikad ne bih dozvolila da neko oduzme nesto mom selu i prodje nekaznjeno...Narucito ne njegove ljude...
Moram ga pronaci i izbrisati njegovo postojanje...
Itachi:Jos se nisi oporavila u tvom stanju bilo bi suludo i pokušavati...
Moraš da se oporaviš...
Misato:Upravu si pritajicu se na neko vreme a onda cu pokušati da ga pronadjem...Ovako bih samo srjala u sopstvenu propast i moj zivot bi se savrsio bez ikakvog razloga....
A jednom kad ga porazim cak i ako ja budem morala da umrem bicu srecna....
Itachi:Nije dobar trenutak da govoris o smrti jer si onim ljudima obecala da ces se vratiti a ja cu se pobrinuti da ispuniš obecanje
Misato:Idalje ne shvatam zasto je tebe uopste briga
Itachi jer nesto u tebi potseca me na sve sto sam nekad ja voleo...I sve sto je nesto....
Misato:Pogled i glas su mu se promenili bio je tuzan sa blagom dozom ljutnje na samog sebe....
Sta je to sto je on izgubio....
Itachi Uchiha njegovo ime budilo je neko secanje u mom umu ali nisam mogla da se setim kakvu....
Itachi:Samo mozes li da mi odgovoris na jedno pitanje.Zanima me to jos od kad sam ga cuo
Misato:Da
Itachi:Ko je on?
Misato:Njegovo ime je Yuito Nagare...
Moj otac želeo je da se udam za njega...
_________________________________________
Novo poglavlje je tu nadam se da vam se svidja.
Bilo je ovo jedno jako turbulentno poglavlje za uvod u radnju cele price...
Znamo ko je Itachi ali sad saznajemo ko je i kakva je Misato...
Nadam se da uskoro stize nastavak ali poznajuci mene i cinjenicu koliko puta promenim poglavlje pre nego sto ga obljavim nista ne mogu da obecam
Jos jednom nadam se da vam se svidelo😁