Epizoda 10:Izgubljeno Nasledje

39 2 2
                                    

Misato:To mesto bilo je prilicno daleko i dosta naporno kad putujes sam a ja opet sam bila sama kao na pocetku...

Itachi:Reci nisu mogle opisati frustraciju koju sam osecao u tom trenutku....Sve to ne bi toliko bolelo samo da je Misato bila kraj mene, ali nje nije bilo tu...Usao sam u skrovište u nadi da ce bar kisame biti tu kako bi mogli da popričamo ali sve je bilo prazno...samo je na stolu u uglu sobe stajalo parče papira, prišao sam bliže i pogledao na poledjini je pisalo

Za Itachia
Misato
Otvorio sam i to je bilo pismo
"Dragi Itachi ne znam kad ćeš imati priliku da čitaš ovo pismo ali želim da znaš jednu stvar, mnogo ćeš mi nedostajati, ne želim da te obavezujem da idalje putuješ sa mnom a čini mi se da sam ti to već i rekla, ali zelim da znas da je sve sto smo prosli zajedno od trenutka kad smo se upoznali bilo za mene lakse upravo zahvaljujuci tebi, hvala ti na svemu...
V........te Misato
Deo papira je bio umrljan i nije se tacno videlo sta pise ali pretpostavio sam...
Iz pisma je isapo jos jedan papue na kom je bila nacrtana lokacija...
Mora d aje to mesto ka kom se zaputila ako sad krenem jos uvek boh mogao da je nadjem tamo...

Misato:Ako ovo nije zamka mesto koje je na mapi bi trebalo da je ovde
Pomerila sam granjei tu je bio prolaz u kom je bio mrkli mrak kada sam usla ali nakon samo par trenutaka kamenje oko mene zasijalo je plavim svetlom a moja kosa bila je bela a oci ponovp su bile pod onom cudnom tehnikom sve kao da se promenilo ceo izgled mesta kad sam dosla do kraja tunea naisla sam na zid i cim sam polozila ruku na njega pocela sam da propadam ali na mojw iznenadjenje prizemljenje je bilo prilicno mekano...Nasla sam se ispred gradjevine koja je izgledala poput nekog polu razrusenog dvorca ispod mene bila je gomila belog cveca ali cak i kroz njega osetila sam snazno strujanje cakre pridigla sam se i krenula prema agradjevini...izgledala ke zagradjejo ali cim cim sam na to spustila ruku odmah se culo otvaranje velikog broja prostorija... sve me je vuklo unutra, sve kao da je govorilo da treba da budem ovde, stigla sam do glavnog hola gde je bila gomila ilustracija ljudi bele kose i belih ociju ali tek kod ponekih primetila sam oci kao svoje...
Iznad svakog portreta pisala su razna imena a svi su imali zajednicko prezime Otsutsuki... Stala sam ispred jednog portreta i gledala ga dugo bila je to zena cije je ime bilo Miyu Otsutsuki imala je fugu belu kosu i oci sa tehnikom istom kao sto je moja...Gledanuci u njene oci delovalo mi je da je znam...
Ko je ova zena? I zasto mi je toliko poznata?
Neprestano sam ioj gledala u oci i izgledalo je kao da ona sa te like gleda bas u mene...bila sam toliko zadubljena u gledanje te slike da gotovo da nisam primetila glas koji me je dozivao ali nakon par puta vec nisam mogla da ga ignorisem...Bio je to nezni glas koji mi je zvucao tako poznato vukao me je da ga pratim sve do jedne prostorije u podzemlju dvorca...ta prostorija dekkvala je kao unutradnja basta tavanica je bila oslikana da mesecom i zvezdama a  na sredini jezerceta koje je bilo unutar nalazio se kip...
Prepoznala sam ga sa portreta to je bila Miyu Otsutsuki tada me je nesto povuklo iz vode i dospela sam na mesto koje je izgleedalo drugacije od svega sto sam do tad znala u svet koji kao da je bio sa one strane stvarnosti...
?????:Tako sam dugo cekala da napokon dodjes
Misato:okrenuka sam se a ispred mene bila je ona Miyu Otsutsuki
U drugačijoj situaciji pitala bih vas ko ste vi ali sada me zanima samo sta zelite od mene
Miyu:Zelim da ti kazem sve o tebi i mnogo vise,zelim da ti pokazem sta je tvoja sudbina
Misato:O cemu pricas...
Miyu:Da pocnem od pocetka nisam se pretstavila, zovem se Miyu Otsutsuki ali ti i ja smo mnogo blize nego sto mislis...
Misato...ja sam tvoja majka ...
Misato:Sta???
Miyu:Vidim da si zbunjena ali nakon svih ovih godina napokon je vreme da se sazna istina o tvom poreklu....
Ti si sada jedini pripadnik Otsutsuki klana rodjen na zemlji iz zajednice sa nekim drugim klanom...
I veoma si posebna jer si rodjena aa kompletiranim tenseiganom i tvoj neprijatelj Yuito Nagare sigurno nije jedini koji ga zeli...
Tvoj otac je dao sve od sebe da te zastoti kao i tvoj brat i ja sam jako ponosna na njih...A oni su ponosni na sve sto si ti prezivela...
Misato:Pomakla se u stranu i iza nje su bili moj otac i brat odmah sam im potrcala u zagrljaj
Oce....Brate toliko ste mi nedostajali
Kako je moguce da ste zivi
Hiroshi(Misatoin otac):I nismo ah to je duga prica o me moras to sada da razumes ali zelimo da znas da smo uvek sa tobom dokle god si ti ziva zivimo kroz tebe...
I ne zelimo da ikad odustanes od svog zivota...
Miyu:Tvoja sudbina jeste da pobedis Yuita nagarea i moras je ispuniti ali pazi da na tom put nikad ne postanes poput njega...Nemoj uciniti bilo sta iz osvete...Pobedi ga da spases svet a ne da zadovoljos glad osvete jer ako  to uradis dok tvoja osveta bude jela njega pojesce i tebe samu...Nemaj uzqlud da protracis moc koju imas i nikad ali nikad je ne koristi da bilo kome ucinis zlo samo stiti ono sto volis... To je tvoj put nindze...
Zato sledi svoj put i nemoj nikad da skrenes sa njega...Ti u sebi imas moc sa promenis svet i sve sto te muci...
Ako ostanes na svom putu zauvek cemo biti ponosni na tebe...
Prati svoje srce Misato
Hiroshi:Ostani uvek pravi nindza i ona osoba koju svi mi volimo
(A/N:prica Utakate iz animea je promenjena za dobrobit moje price kako bi on mogao biti Misatoin brat)
Utakata:Draga sestro nemoj nas zaboraviti znaj da smo tu za tebe
Kou:Misato
Misato:Kou
Potrcao mi je u zagrljaj a ja sam zaplakala....
Kou:Nemoj vise tugovati zbog nas ja ne volim da te vidim takvu ti nikad ne odustajes i uvek ostajes snazna ma sta zivot stavio ispred tebe...
Itachi je glup ako ne zeli devojku poput tebe
Misato:Kako ti znas za Itachia
Kou:Znam ja sve sto se tebi desava seko svi mi pazimo na tebe
Utakata:Kad smo kod Itachiya mislim da te on upravo trazi vreme je da se vratis u svoj svet mendju zive i molim te potrudi se da nam sene pridruzis uskoro
Misato:po poslednji put sam ih sve zagrlila
Toliko cete mi puno nedostajati....
Svi:Upamti bicemo zauvek tu
Svi su mi mahnuli
Zbogom Misato srescemo se kad dodje tvoje vreme
Misato:okrenula sam se i kroz suze im se osmehnula
Volim vas sve...Zbogom za sad
Zatim sam osetila da padam na dole i zatvorila oci...

Itachi:idalje sam trazio Misato ali nigdw je nije bilo...Vec sam pomislio da je to sve bila zamka...
Ali tad sam ugledao nesto stp je bozanskom svetloscu sijalo na nebu a zatim se polako  spustalo ka zemlji

Tu svetlost nije video samo Itachi vec i ostale nindze iz svih nacija

Selo skrivenog Meseca
Baka:Svi smo gledali u velicanstveno nocno nebo taj sjaj, sigurna sam da je to bila nasa Misato...Napokon je otkrila tajnu svog porekla, sad naponkon moze da probudi svoju punu moc...i spasi nas svet onakvim kakvim ga znamo...
Nadam se da ta moc nikad nece pasti u ruke njenih neprijatelja...

Aoki:Pa deluje kao da joj je moj poklon bio od koristi....
Akio:Posle svega sto nam je  uradila ti so joj pomogao
Aoki:Sa njenom moci, otarasivemo se Yuita Nagarea, a ona ce biti moja....

Yuito Nagare:Moć Otsutsuki Klana konacno je oslobodjena....Uh Ona....
Uskoro ce doci dan da se ponnovo sretnemo Misato Amaterasu....Necu dozvoliti da me unistis...
Prokleta bila...

Itachi:sto je vise padalo svetlost je slabila...
Napokon kada je bila tik ispred mene video sam da je to Misato pala mi je pravo u narucije...i njena kosa koja je sada bila bela postala je ponovo crna...
Otvorila je oci nedugo nakon toga
Misato:Itachi....
Dosao si po mene...
Pogledala sam oko sebe i na svoju ruku a na dlanu mi je bio simbol mladog meseca...
A zatim su mi krenule suze i pogledala sam u nebo...
Pazite idalje na mene vazi....
Itachi:Misato ,sta je bilo?
Misato:Nesto jako magicno ali i jako tuzno...

_________________________________________

A/N:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se svidja...
Misato je napokon srecal sve koje voli iskreno ovo je jedno od poglavlja koje mi se najvise svidja u Young Moonu ali i koje me najvise rastuzuje... Volim Misato i mislim da  sam od svih svojih OC najvise kod nje usla u njeno poreklo i zivot  i nadam se da jos neko vreme necu morati da se rastanem od ove price ali ni sama ne znam koliko ce jos poglavlja imati, ovo poglavlje je malo duze ali nadam se da vam se sve jedno svidelo i da ste uzivali citajuci ga...
Pokusavam da se ubrzam sa pisanjem ali trudim se da svako poglavlje bude kvalitetno napisano u ako sto se tice gramatike i gresaka to malo teze ide🤣 navikla sam se na tri tackice posle skoro svake recenice...
Da ne duzim vise sa porukom hvala svima koji citate i nadam se da vam se svidja😁❤

Young MoonOnde histórias criam vida. Descubra agora