Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Prigušeni glasovi sa druge strane vrata paraju tišinu koja mi već nekoliko minuta pravi društvo. Sedim pored kreveta pogleda uperenog u prazno i čekam. Dlanom pređem preko čela kako bih se uverila da je temperatura spala, jer glavobolju više nisam osećala. Osećam se bolje, ali suptilna bol i mučnina u želcu su i dalje prisutni.
Izraz Dževova lica je govorio više od reči. Čini se kako oni imaju o čemu da razgovaraju. Ne znam da li ih je očekivao danas, ali definitivno sam sve pokvarila svojim dolaskom. Sada smo oboje u opasnosti. Grčevito stišćemn nabore svog crnog duksa, prisećajući se njegovog mračnog pogleda i oštrih crta lica koje su se duboko urezale u moje pamćenje. Uprkos činjenici da sam zaključana osećala sam se prilično nezaštićeno. Čak ne mogu ni zamisliti kako je Dževu koji se raspravlja s njima i pri tome pokušava prikriti da sam tu – ako uopće pokušava? Tko zna kakve planove ima?
Odlučna u nameri da ignorišem njihove prigušene glasove, pridignem se na svoje iscrpljene noge i prošetamn sobom. Duboko udišući, osvrnem se oko sebe, ali isprva ne primećujem ništa neobično.
Moderne bele police natrpane knjigama i raznim dokumentima kao da samo pozivaju da ih pretražim, a ja nemam hrabrosti ni volje za to. Kladim se da se na ovim policama nalaze odgovori na mnoga pitanja, ali još uvek nisam spremna da rizikujem. Džev je ionako svestan da već znam mnogo toga tako da mi on neće predstavljati ogroman problem. Još uvek imam plan koji ću iskoristiti ukoliko bude bilo potrebe. Ili nemam? Ključ oprezno spustim na krevet kako bih bila sigurna da ga neću slučajno ispustiti i tako proizvesti zvuk koji će naterati nepoznate ljude da pomisle da se netko nalazi sobi. A da li sam trenutno sama? Lagala bih kada bih rekla da nisam pomislila da se nevidljivi vražići nalaze oko mene i traže priliku da me ščepaju. Ne znam koliko palih anđela ima na Zemlji, pa mi je nekako logično da postoje određena stvorenja koja im prave društvo ili izvršavaju njihove naredbe.
Nema sumnje da bi Džev mogao biti jedan od onih koji izriče naredbe nekim od njih. Mislim, dovoljno je moćan da nekome naređuje, pogotovo svojim vražićima prijateljima. Ubrzo odgurnem tu apsurdnu pomisao jer ne želim da se plašim svoje bujne mašte i običnih zvukova koji iz nje proizilaze, naročito ne sada kada moram biti spremna na pretnje znatno opasnijih stvorenja.
Pogledom neplanirano uhvatim nekoliko zanimljivih naslovao neprolaznosti hrišćanstva, te još neke knjige koje govore o Bogu – među kojima je i Biblija. Policu je krasilo i nekoliko romana od Dostojevskog i Puškina koje sam već imala priliku pročitati. Štraus, Artur Šopenhauer, Anselmo Kanterberijski, Karl Marks, Toma Akvinski, Emanuel Kant – mislim da su učenja ovih autora uglavnom povezana sa moralom i religijom ili su jednostavno u nekoliko navrata govorili o njoj. Ne znam mnogo o tome. Pored dela O državi božijoj nalazila su se neka Ničeova dela koji je u devetnaestom veku izricao kritiku prema zapadno-evropskoj kulturi – naročito hrišćanstvu, a zanimljivo je to što je bio sin luteranskog pastora i čak je bio spreman da postane jedan od njih. Nimalo me ne iznenaduje činjenica da Džev čita dela čoveka koji je bio slobodan da kaže: »Bog jemrtav«.
