Fire Girl

1

Trčim sumom i ne znam koliko mi je jos snage ostalo ne znam da li ću preziveti ili će me ovi vukodlaci rastrgnuti bezim koliko god me noge nose, bez obzira na to sto sam gladna i u ranama i dalje se borim za zivot kao sto me je otac oduvek učio "nikad se ne predaj", e pa neću, neću se predati ostalo mi je jos malo do granice izmedju njihove i ko zna čije teritorije ali za sad mi je najbitnije da predjem liniju kako me ne bi rastrgle ove vreće buva.

Flasback

"Kako me nervira nikad neću uspeti"
Kazem i bacim lik i strele na pod
"Nećes ako se ne potrudis"
Reče mi tata kao da je to najlaksa stvar u zivotu i uputi mi osmeh pun razumevanja i isčekivanja
"Ali neide kako ne razumes"
Rekla sam i sela na pod, čula sam njegove korake i kako seda pored mene a zatim i okrenula glavu prema njemu
"Nikad se ne predaj je ono sto ti uvek kazem, a znas li zasto?"
Pitao me je nesto sto sam znala pa sam se osmehnula i rekla
"Jer sam ja tvoja ćerka i mi se nepredajemo"
Odmahnuo je glavom i pogledao me
"To sam ti pričao kad si bila manja. Pravi razlog je to da uvek postoji sansa da uspes u cilju i nikada se ne predaj jer nikada ne znas sta će se desiti mozda uspes"
Rekao je i osmehnuo mi se tako srećno sto me je motivisalo ustala sam uzela luk stavila strelo u bum pravo u centar. Počela sam da skačem od sreće i poletela mu u zagrljaj.
Tata me je od kako je majka umrla od bolesti počeo trenirati. Sada znam da koristim oruzije da se borim u ljutskom i vučijem obliku, ali nikada mi nije dozvoljavao da se u čoporu preobrazim u vuka jednostavno je govorio da nije dobro ali nije mi smetalo. Ja sam predivna vučica moje krzno je crveno.

Ponekad bi me u čoporu čudno gledali ali sam navikla da zivim sa tim.

Pustila sam ga iz zagrljaja i okrenula se kada sam čula pucanje videla sam lovce kako jure neku zivotinju preobrazili smo se kako bi pobegli ali onda se čuo pucanj jako blizu mene okrenula sam se i videla tatu kako lezi nepomično ispod mene počela sam da se preznojavam kada su videli i mene kako rezim počeli su da beze i taman da krenem tata ne je pozvao.
"Mala slusaj nikad ne odustaj i ja kad odem nemoj da tugujes pobegni iz čopora ubiće te kad mene nema samo idi."
Rekao je i počeo da zatvara oči suze su mi krenule
"Ne ne ne neostavljaj me molim te tata ne predaj se tu sam UPOMOĆ"
Razdrala sam se koliko god sam mogla u nadi da će da čuju jer smo jako udačjeni od kuće čopora
"Luna moras da ides volim te"
Rekao je zadnje i kraj nista srce je stalo nema ga vise počela sam da placem cela sam bila crvena glava me je bolela a ruke prekrivene njekovom krvlju.
Ali ustala sam i počela da trčim do jezera oprala ruke i stala.
"Sta ću sad, gde da idem kod koga? Nemam nikog vise sama sam. Gde da bezim? Rekao mi je da bezim. Kako?"
Boze pa jel ja to pričam sama sa sobom totalno sam poludela.
I dalje me sve boli i nemam gde ali moram da odem
Sa tugom sam ostavila oca tamo neko će ga pronaći i krenula da bezim snaćiću se već.

Nova sam i hvala na čitanju moje knjige nadam se da vam se svidja.💕