Fire Girl

5

Zavrsila sam sa danasnjim ručkom, iskreno rado bih jela nasto pečeno ali iz razloga sto bezim nemam vremena za tim i jednostavno moram da lovim sta njadjem.
Krenula sam nazad do drveta na kom inače spavam jer je već pridveče, dugo sam se zadrzala u lovu sobzirom da se krijem i od mete i od toga da ja ne postanem nekom meta. Nije lako loviti kad znas da neko verovatno već lovi tebe.

Prolazim sumom i počinjem da čujem otkucaje srca brze otkucaje srca i to vise njih na desetine. Prvo sto mi padne napamet je kraj.
Onda stanem njusim nisu vučiji ovo nije vukodlak ovo, ovo su ljudi.
"ARGENTOVI"
Je ono sto mi se sada odvija i ponavlja u glavi dosli su ponovo i ponovo love kao proslog puta.

Argentovi su lovci na vukodlake oni znaju da mi postojimo ali nas smatraju pretnjom i zele da nas ubiju.
Naravno običan metak me neće ubiti povrediti da, ali ne i ubiti. Ali srebrni metak će me uditi ako me pogodi u glavu, na drugim mestima bi me mogao opasno raniti ali mogu preziveti. To je način na koj su ubili mog tatu.

Ne mogu se boriti ima ih previse ali isto tako ne mogu ni pobeći.
Miram se sakriti!

Skočila sam u prvi zbun sto sam tise mogla. Hvatao me je napad besa to su ljidi koji su ubili mog tatu i sad ponovo nastavljaju sa ubijanjem drugih. Ne shvataju da mi čak i pomazemo ljudima nikada nismo ubijali ljude. Ali oni smatraju da mi nezasluzujemo moć pa tako ni zivot.

"Sunce, Mesec, Istina"
Ponavljala sam u sebi bezbroj puta samo kak bih se smirila jer to je jedino sto se ne moze sakriti sve drugo moze ali to nikada.

Malo su se sklonili i bilo je pitanje
'sad ili nikad' pa sam iskočila iz zbuna jednog sam oborila i izgrizla po rukama i vratu, drugi me je upucao u rame boli kao sam djavo ali dobro je nije u glavu da je u glavu bila bih mrtva pregrizla sam mu vrat i krenula da bezim.

Čulo se par pucnja pa nakon toga tisina osetila sam jaku bol u stomaku i zadnjoj desnoj nozi ali sam nastavila. Nih vise nije bilo a ja sam ponavljala u sebi "nikad se ne predaj"!

Stigla sam do neke livadice i videla holove odnosno dva gola jedan sa leve i drugi sa moje desne strane nisam mogla vise pala sam ispustila sam dva bolna cvileza i tiho lezala na travi ćuteći jer znam i da me je neko čuo doći će i ubiće me jer sam uljez ali ne plasim se smrti ne plasim se ničega ako mora onda mora to će se svakako jednom desiti.

Odjednom čula su se zavijanja vukova ili vučica trenutno nisam u stanju prepoznati zvukove ali bili su jako blizu toliko blizu mozda i na tesetine metara!?

Ali meni su se kapci već zatvarali...