•Budućnost zove•

148 15 7
                                    

Oblakožderka - tu!

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Oblakožderka - tu!

COVER

Moram priznati, lepa metafora i personifikacija. Mala zamerka je to što bih na tvom mestu zamolila da se boje na slici potamne, kako bi se naglasila tajanstvenost budućnosti. Takođe, u svetloplavom delu vidimo i jedan sivkast, skoro crn. Uuu sviđa mi se, sviđa mi se. Malo zla u moru dobra. Da li si možda optimistična osoba?

OPIS PRIČE

Dovoljno jasan da nasluti nešto za nijansu originalnije od uobičajene watt-ponude, nedovoljno lep da bi mi se svideo. Nije mi dovoljno da upoznam samo likove i po opisu zaključim šta će oni raditi. Par detalja, unetih osećanja i još par rečenica definitivno ne bi škodilo.

GRAMATIKA

Pa... viđala sam i bolje. Svakako te ne bih nazvala nepismenom, nikako. No, hajde da ponovimo neka od osnovnih pravila:
Definitivno, tvoj najveći gramatički problem je - zapeta. Koristiš je na nedovoljno pravih mesta (nisam primetila da si je pogrešno iskoristila), tačnije, ne koristiš je na nekim mestima gde mora da se pojavljuje! Apozicija je rečenični član kojim se ponekad zamenjuje prosti atribut, apozicija određuje neki rečenični član bliže nego atribut i odvaja se zapetama osim ako nije na početku ili na kraju rečenice. Navešću primer iz tvoje priče:
"Dakle, izašla sam iz našeg stana. Imali smo veliki stan."
Rečenica ovakvog oblika bi bila pravilna u žurnalističkom ili naučnom jeziku gde sve mora biti kratko i precizno. Ovde je književni jezik, kratke rečenice obično više odmažu nego što pomažu. Recimo;
"Dakle, izašla sam iz stana, tada smo imali veliki stan blizu centra grada, svega dve ulice od prodavnice ka kojoj sam išla."
Složićemo se da zvuči malo bolje? 😊
Dalje, u prvom delu si napisala "Piši te mi...".
Ne, ne, ne i ne! Imaperativ ili zapovedni način je vrsta glagola koja ima samo prost, jednočlani oblik. Dakle, "pišite"! Nisam primetila ovu grešku na više mesta. U nastavku ću ti takođe dodatno obrazložiti pravilno pisanje zapete.

TEMA

U tvom slučaju, pomalo rizična. Mislim da je preozbiljna za tvoj sadašnji stil pisanja. Možda grešim ali deluješ mi kao mlađa osoba. Cela priča mi zvuči kao neka lagana sprdnja, da se tako izrazim. Nikako da osetim neku emociju, empatiju prema liku a ova priča treba da bude dirljiva. Žanr paranormalnog je generalno jedan od težih, nemoj da te ovo obeshrabri.

LIK

Anđela Popović.
Razumem da je umrla mlada, ali da li u Raju duše ne mogu promeniti svoju unutrašnjost? Misli, shvatanja, želje, osećanja... Tokom celokupnog čitanja ona mi deluje detinjasto, neozbiljno i kao zadnja osoba od koje bih tražila pomoć. Takođe, ne dopada mi se njen prvi pristup Aleksi.
"Zdravo, Aleksa, ja sam tvoja baka i došla sam da te spasim". (Parafraziram).
Mislim, Aleksi ostaje da se šlogira ili pomisli da je zreo za neku duševnu kliniku. Mnogo bolji pristup bio bi postepen, detaljniji i sa umirujućim rečima.
"Zdravo, Aleksa. Znam da će ti zvučati čudno ali uveravam te da je istina i da ti se ne priviđa. Ja sam tvoja baka, Anđela. Dopušteno mi je da se vratim na zemlju i pomognem ti koliko god je u mojoj moći."
Shvataš? Detalji su ono što izvlači priču.

VOKABULAR

Nadam se da grešim ali deluje mi... siromašno. Jako površno, sa malo filozofije i dublje tematike, u kombinaciji sa isključivo prostim i prosto proširenim rečenicama. Takođe sam primetila malu zabunu kod poznavanja značenja reči.
Ne može Aleksi da dođe potomak kog nikad nije upoznao iz razloga što ga - nema. 😁
Potomci su njegova deca, unuci, praunuci...
Anđela je njegov predak. Njegovi preci su još njegovi roditelji, bake i deke, prabake i deke...
Sad da konačno završimo sa zapetama. Njihovom nepravilnom upotrebom ili izbegavanjem škodiš stilu svoje priče. Sve rečenice deluju nekako iscepkano i neuredno, pogotovo nepotpuno. Taj problem rešićeš pomoću dve stvari:
-Pravilnom upotrebom zapete koja će produžiti tvoje rečenice u kompletnije celine.
-Detaljima, odnosno apozicijama kojima ćeš maksimalno približiti osećanje, neki opis ili bilo šta čitatelju. Ja iz rečenice "Bio je tužan." ne mogu da osetim ništa. Ali rečenica "Delovao je umorno, tiho i povučeno, na licu mu se jasno čitala tuga koja ga je mučila već dugo..." je već drugačiji utisak.

OPŠTI UTISAK

Joj.

Ima tu dosta da se radi i popravlja, stvarno. Ovo definitivno nije moj izbor literature ni tematski (što apsolutno nije tvoja krivica) ni stilski.
Nadam se da te ovo nikako neće obeshrabriti i da ćeš primeniti savete koje ti dajem i napredovati još više.

Hvala ti i znaj da nipošto nemam nameru da te povredim ili uvredim tvoj rad.
Do narednog čitanja. ❤

•MIŠLJENJE O PRIČAMA•Where stories live. Discover now