•MIŠLJENJE O PRIČAMA•

•Ja verujem u tebe•

Nemam volje za bilo kakvim uvodom. Žao mi je.

COVER

Počela sam da se brinem za očinji mi vid kad punih deset minuta nisam mogla da shvatim šta je na coveru. Onda sam shvatila i sve je opet postalo divno i sa cvetićima. U suštini jako odgovara radnji, naslućuje na lika natprosečnog u nečemu. Takođe mi se dopada ambijent covera - deluje usamljeno i odvojeno, kao - recimo - stari krevet u podrumu koji niko ne koristi. Ne znam zašto ostavlja tako jak utisak na mene. Ne znam da li je slika ciljano takva ili si je odabrala kao jednu od opcija za cover ali je pun pogodak. Ne mogu da vidim šta tačno piše na te dve otkrivene stranice knjige ali jako me podseća na matematičke formule (5+ pa sa cvetićem i smeškom ako jesu).

OPIS

Kratki opisi koji sadrže početak prologa, dijalog ili monolog iz priče često su mač sa dve oštrice. Trik je u tome da se izdvoji zaista "glavna" rečenica koja nosi celu priču. Moje mišljenje je da je tebi to uspelo ovde. S obzirom da je sam naslov sličnog konteksta, opis mu dođe kao mini-dopuna i pojašnjenje. Lepo odrađeno i smišljeno, sa tačnom dozom pitanja koja verovatno tera čitaoca da nastavi sa čitanjem priče.

GRAMATIKA

Neću je proglasiti korektnom zbog par sitnica ali i estetskih momenata koje ću pojasniti u stavci vokabular. Prva greška koju sam uočila je pisanje veznika "iako".
Čini mi se da ga konstantno pišeš "i ako", što bi bilo u redu ako se misli na pisanje dva veznika, što bi izgledalo otprilike ovako:
"...i ako bude bilo vremena..."
Dakle, "iako" se uvek piše spojeno ako nosi značenje "mada, premda...".
Sledeća greška je odvajanje imena onoga kome se protogonista obraća u upravnom govoru. Deluje mi kao da ti je pravilo poznato ali ga se ne pridržavaš uvek. Na primer, parafraziram tvoju rečenicu:
"Nora ti možeš podeliti sveske."
Bez obzira da li se ime (u ovom slučaju Norino) nalazi na početku, na kraju ili u sredini rečenice, uvek se odvaja zapetom. Dakle, "Nora, ti možeš da podeliš sveske.".
Još jedna greška (ili moj propust) jeste razlika u licu u kom pišeš u prvom delu (uvodu) i u svim ostalim delovima. Uvod je u klasičnom prvom licu iz perspektive učenice Nore. Ostatak priče je njen monolog što su dva različita oblika izražavanja koja se retko kombinuju jedan sa drugim. Ne mislim da je gramatička greška ali svakako nešto što upada u oči i prosto je pomalo iritirajuće.

TEMA

Jao.
Počela sam da je čitam sinoć i danas sam pročitala epilog. Sinoć sam, u naletu emocija, imala jako loše mišljenje o temi jer mi je previše vukla ka klišeu koji se može svrstati u kategoriju fantastike ako se ja pitam - učenica i profesor, profesorica i učenik. Takođe mi je ostavljala dojam mlake pedofilije.
Nakon što sam razmislila bolje, moj zaključak je da je tema zapravo prikaz faze koju skoro svi imaju u adolescentskom uzrastu - savršena, idealizovana odrasla figura. Norina opsesija profesorom je u rangu sa opsesijom neke druge devojke sa nekim glumcem iz serije, na primer. S razlikom što je profesor Nori dostupan skoro svaki dan i ostvaruje realnu interakciju s njim.
Stoga sam definitivno požurila sa osudom i, moram reći, blagim gađenjem prema likovima iz priče. Neke stvari se prosto ne mogu protumačiti ispravno odmah i to je ujedno opomena svima i važi za bilo koju priču.

LIK

Mislim da o Nori, koliko god htela, ne bih imala šta da pišem. Svako njeno interesovanje i svaka misao povezane su sa profesorom matematike te njen kompletan lik ostaje nedovršen, što je u neku ruku mana vokabulara ili inspiracije. Drugačije bi bilo da je Nora sporedni lik koji ima samo jednu određenu ulogu, s obzirom da je ona glavni lik, definitivno je loše razrađena.
Vratimo se na Vladimira.
Iako sam priznala grešku mog prvog utiska o knjizi, mnoge stvari su mi još uvek nedoumica. Pre svega, Vladimirovo ponašanje prema Nori. Često premašuje granice pedagoške kulture i odnosa. Ima dosta nepotrebnih dijaloga sa Norom (nepotrebnih u smislu neprimerenih za njegovu i njenu poziciju, ne nepotrebnih u priči), očigledno je favorizuje, čak i njegova ŽENA to primećuje i krivi Noru za takvo njegovo ponašanje.
Razumem potrebu da se tako idealizovan lik predstavi kao najbolja moguća verzija datog mu zanimanja profesora ali mislim da je malo preteran. I sama imam jako mlade profesore, doslovno idem u kafić sa pojedinima ali mislim da ni sa jednim nemam odnos koji je prikazan između Vladimira i Nore, pogotovo ako su u pitanju muški profesori.

VOKABULAR

Ovo sam čekala. Već sam rekla da su tvoje gramatičke greške posmatrane pod utiskom reči i sklopa rečenica. Moram da ti kažem da sam viđala i bolje. Tvoj stil je definitivno čist tinejdžerski vokabular, ali tinejdžeri imaju i svoje misli koje nisu prikazane na odgovarajući način. Opet ponavljam, profesor je očigledna opsesija, savršeno prikazana zaljubljenost koje Nora nije ni svesna (takođe psihološko stanje koje je normalno u tom uzrastu, nismo ni svesni da su naša osećanja divljenja prema nekoj osobi istovetna stanju zaljubljenosti). Pod "tinejdžerskim" jezikom podrazumevam kratke rečenice sa mnoštvom uslovno rečeno slengova ili reči koje se izbegavaju u književnosti zbog toga što kvare umetnički i estetski dojam. Recimo, pišeš kako se nastavnik "dere" na učenike u jednom momentu. Rečenica lepše zvuči ako se upotrebi glagol "vikati". To je samo jedan primer. Još jedna, meni iritantna, pojava je "haha" u priči. Ostavlja utisak neurednosti i manjka reči kojima bi nadomestila taj smeh. Bolje je ponoviti da se lik nasmejao i par puta, nego se koristiti takvom onomatopejom.

ZAVRŠNI UTISAK

Ideja dela je lepa, dopada mi se oblik pisma koji ima. Čak i završni pasusi koji su neka vrsta "sumiranja utisaka" tog dana podsećaju na stranice sveske koju Nora daje profesoru. Moj odnos prema delu je - okej je, ali može mnogo bolje. Ovo je nešto lako čitljivo i brzo što bih čitala kada se, recimo, dosađujem. Nikako ne nazivam tvoju knjigu dosadnom, naprotiv, samo kažem da ne bih dozvolila da previše vremena potrošim na nju jer uprkos jako lepoj predstavi ljubavi i privrženosti nečemu, meni nema neku posebnu težinu o kojoj bih više razmišljala.

Ovim mišljenjem ne želim da steknes pogrešan dojam o meni, svojoj priči ili mom radu. Tu sam za svako pitanje, argument protiv ali i za svaku zahvalu.
Hvala ti na poverenju koje si mi dala.
Uskoro sledi novo mišljenje ili nastavak moje knjige.
🖤