Criminal Life

1. deo

"Ovamo!"- viknula sam taksisti koji je išao prema meni. Stao je i sela sam na zadnje sedište. Nikada nisam volela da sedim napred. Uvek sam volela da budem dete, ne želim da odrastem, i ako bih već trebala. Ipak sam završila fakultet. Četiri godine nisam videla brata i veoma sam uzbudjena, jer se vraćam kući. Jedva čekam da ga opet vidim, posle toliko godina. On je jedini koji me istinski voli. Tatu nemam, a mama mi nikada nije posvećivala neku veliku pažnju. Više me je smatrala kao obavezu. Ubrzo sam stigla. Platila sam taksisti i izašla, nakon čega je on kao munja otišao. Evo me, opet stojim pred mojom kućom, posle toliko godina. Uopšte se nije promenila, kao da je prošlo četiri dana, a ne četiri godine. Ušla sam u dvorište, polako koračajući puteljkom oko koga se nalazilo puno cveća. Mama je posadila puno drugih vrsta. Ruže su mi omiljene. Kao žene su. Imaju nežan izgled, ali ako pokušaš da je povrediš, ubošće te. Prišla sam jednoj ruži i pomirisala je. Nedostajao mi je ovaj miris. Došla sam do vrata i pritisnula zvonce, nakon čega se čula iritantna melodija. Čak i posle toliko godina me izludjuje. Ubrzo mi je mama otvorila vrata. Trebalo joj je par minuta da se sabere, nakon čega je stavila ruku preko usta.

"Hej."- rekla sam i zagrlila je. Izgleda da sam joj stvarno nedostajala, jer mi je snažno uzvratila.

"Udji. Nedostajala si mi, Eveline."- rekla je i širom otvorila vrata, kako bih ušla. Klimnula sam glavom i ušla.

"Gde su ti koferi?"- pitala je zbunjeno. Nasmešila sam se.

"Uveli su neki novi sistem. Treba da ga provere, pa će ga osoblje doneti na moju adresu."- rekla sam i slegnula ramenima. Ušle smo u dnevnu sobu i sele na kauč.

"Gde je Zayn?"- pitala sam zbunjeno prelazeći pogledom preko sobe.

"Ovaj... On... Njega..."- počela je da zamuckuje. Bila je jako nervozna, ali odlučila sam da zanemarim to, jer mi je brat sada važniji.

"Šta se desilo?"- pitala sam kao iz topa. U sebi sam se molila da kaže da je sve u redu i kako je on napoljunsa svojom "bandom". Od svih mi se Harry najmanje sviđao. Nekako je previše umišljen. Misli da može da zavede koju želi, ali pogodi šta? Ne može! Svake nedelje menja cure i to mi ide na živce. Iskorištava ih! Nisu one igračke!

"Ovaj... On je... Uhapšen."- rekla je gledajući u pod. Hitro sam ustala sa kauča.

"Šta?!"- viknula sam, neverujući šta sam čula.

"On i njegovo društvo su uhvaćeni kako dele drogu. Zayn nije uspeo da pobegne."- rekla je. On je diler?! Ne moguće.

"Molim te reci da se šališ."- govorila sam držeći se za glavu. Ćutala je. O ne, ne, ne, ne! Istrčala sam iz kuće u suzama. Zašto mi nije rekla? Zašto?! Koliko dugo je on uopšte u zatvoru? Kada je nameravala da mi kaže?! Stigla sam ispred kuće u kojoj živi Zayn sa njegovim drugovima koji su u toj "bandi". Počela sam da zvonim kao nenormalna. Čudno što nisam pokvarila zvono. Ubrzo mi je otvorio Harry, očigledno iznerviran zbog mog nenormalnog zvonjenja.

"Koji ti je kurac?!"- izdrao se. Ošinula sam ga pogledom i prošla pored njega, namerno ga zakačivši ramenom. Ušla sam u dnevnu sobu i zatekla ostalu trojicu kako sede na kauču i opušteno gledaju televizor.

"Šta to jebeno radite?!"- izdrala sam se. Zbunjeno su me pogledali.

"Kako možete da sedite tako opušteno, a mog brata i vašeg najboljeg druga su uhapsili?!"- vikala sam iznervirana njihovim opuštenim ponašanjem.

"On je uhapšen još pre dva meseca."- rekao je Niall.

"Tražili smo ga i pokušali smo da ga izvadimo iz zatvora, ali su ga onda premestili u zatvor u Londonu."- rekao je Liam.

"I to je razlog da odustanete?! Kakvi ste vi to drugovi?!"- vikala sam i krenula da izađem iz kuće, ali sam se slučajno zabila u nekoga. Podigla sam pogled i videla Harrya. Opet sam ga ošinula pogledom i krenula da prođem pored njega, ali me je njegova ruka na mojoj zaustavila.

"Ne možeš sama."- rekao je.

"Mogu! A vi idioti, ostanite ovde i budite bezbrižni! Opustite se i uživajte!"- viknula sam i otrgla ruku iz njegove, ali me je on opet uhvatio za ruku. Stvarno je naporan. Iznervirano sam puhnula.

"Šta hoćeš?!"- pitala sam drsko.

"Idemo sa tobom."- rekao je. Klimnula sam glavom. Šta sam drugo mogla? Ne mogu ni da se nasmešim kada znam da je moj brat u zatvoru. U jebenom zatvoru!

"Idemo momci!"- rekao je i svi su ustali i prišli nam. Harry mi je konačno pustio ruku i izašla sam iz kuće.

"Mislim da ne bi trebalo da se mešaš u ovo. Previše je opasno za devojčice poput tebe."- rekao je Harry podrugljivo.

"Veoma smešno. Ja idem i tačka! To je moj brat!"- rekla sam. Krenuo je nešto da kaže, ali sam ga prekinula.

"Nećeš me naterati da se predomislim."- rekla sam odlučno i prošla pored njega. Biće ovo dug, dug put.

Ovo mi je prva priča i nadam se da će vam se svideti i da će te ostaviti Vote&Comment, jer mi to jako znači.

Na ovoj slici sa strane je Eveline (čita se Evelin).

Ly