Criminal Life

2. deo

"U čemu ćemo se voziti? Mislim kako ćemo stići do Londona? Da li policija traga za vama?"- postavljala sam pitanja. Bila sam jako nervozna. Bojim se ishoda našeg putovanja. Šta ako nas policija uhvati?

"Smiri se. Vozićemo se na motorima. Policija je eć zaboravila na nas, ali i dalje moramo da budemo oprezni."- rekao je Liam.

"Motorima?!"- uzviknula sam. Klimnuli su glavom.

"Nema šanse!"- viknula sam. Oduvek sam se plašila motora. Ko zna koliko je ljudi poginulo na tome, a ja neću da budem jedna od njih.

"Vozićeš se sa Harryem. Svi moramo da idemo drugim putem, da nas ne bi opazili."- rekao je Liam.

"Neću da se vozim sa njim."- rekla sam zgroženo.

"Misliš da ja želim da se vozim sa tobom?!"- rekao je Harry. Prevrnula sam očima.

"Vidimo se tamo!"- rekao je Liam i otišao sa svojim motorom, kao i Louis.

"Ideš li?"- pitao je Harry stavljajući kacigu.

"Nema šanse da se vozim na tome."- rekla sam pokazujući na motor.

"Nemam snage da se raspravljam sa tobom."- rekao je i skinuo kacigu, a zatim sišao sa motora. Sledeći potez me je jako iznenadio. Stavio me je preko ramena i počeo da me nosi do motora. Vrištala sam i otimala se, ali nije reagovao, već me je samo stavio na motor i pružio mi kacigu. Ošinula sam ga pogledom i stavila je, nakon čega je i on stavio svoju i seo je na motor.

"Zagrli me i čvrsto se drži, ako ne želiš da padneš sa motora."- rekao je. Budući da je to bila poslednja stvar koju sam u ovom trenutku želela, čvrsto sam ga zagrlila.

"Dobro, ne baš toliko jako."- rekao je i nasmejao se. Prevrnula sam očima, i ako sam znala da me ne vidi.

"Vidi, ne pada mi na pamet da rizikujem, pa da se prospem po putu."- rekla sam, na šta se on opet nasmejao i promrljao jedno "dobro". Dao je gas i krenuo. Prebrzo je išao. Mislim da ću povratiti.

.......................

Posle sat vremena vožnje smo stali na neku zastarelu pumpu, kako bi kupili nešto za jelo. Harry je krenuo da uđe, ali ga je moja ruka zaustavila.

"Šta ako nas prepoznaju?"- pitala sam zabrinuto.

"Neće, opusti se. F... Ovaj, policija je već zaboravila na nas."- rekao je. Zašto je stao kada je počeo da kaže nešto na F? Htela sam da ga to pitam, ali nisam uspela, jer je on već ulazio u prodavnicu kod pumpe. Izdahnula sam i ušla za njim. Uzeli smo dva sendviča i dve koka-kole i izašli smo, nakon što smo platili. Harry je seo na motor i stavio kacigu.

"Penji se."- rekao je, mada je više zvučalo kao naredba.

"A kada ćemo da jedemo?"- pitala sam zbunjeno. Prevrnuo je očima.

"Samo se popni!"- rekao je. Izdahnula sam i sela na motor, stavivši kacigu. Čvrsto sam ga zagrlila. Jako sam se bojala da ne padnem. Harry je dao gas i krenuli smo.

"Koliko još ima?"- pitala sam.

"Oko dva i po sata."- rekao je.

"Šta?! Moram da se vozim na ovom čudu još dva i po sata?!"- pitala sam, neverujući šta sam čula. Ne znam kako ću izdržati toliko.

"Privići ćeš se."- rekao je.

"Čisto sumnjam."- rekla sam, nakon čega smo oboje ućutali. Posle par minuta, Harry je iznenadno stao. Trgnula sam se, jer nisam očekivala da će tek tako stati. Skinuo je kacigu.

"Možeš da me pustiš sada, stali smo."- rekao je uz smešak. Brzo sam sklonila ruke od njega. Osetila sam toplinu na obrazima. Zacrvenela sam se, ali dobra stvar je što imam kacigu i ne vidi se.

"Hajde. Skini kacigu. Nemamo ceo dan."- rekao je. Prevrnula sam očima i skinula kacigu. Nadala sam se da mi je crvenilo na obrazima prošlo, ali po njegovom sitnom osmehu, sam shvatila da nije. Brzo sam ustala sa motora i ostavila kacigu na motor, kao i Harry. Okrenula sam se oko sebe i malo dalje videla neku poljanu, na kojoj su bile klupe i stolovi.

"Šta ćemo mi ovde?"- pitala sam zbunjeno.

"Želiš da jedeš, zar ne?"- pitao je. Brzinom svetlosti sam klimnula glavom.

"Onda kreni."- rekao je i krenuo ka onoj poljani. Seli smo za drveni sto, sa drvenim suncobranom. Nije bio naročito očuvan. Harry mi je dao sendvič, koga nisam ni primetila da je nosio, i počeli smo da jedemo.

"Šta ako se nešto desi Zaynu?"- pitala sam posle par minuta tišine.

"Ne brini. Ništa mu se neće desiti."-rekao je, čak me ni ne pogledavši. Nije da to želim, nego je ne pristojno. Klimnula sam glavom.

"I dalje ne mogu da verujem da ste tako lako posustali od traženja. Grozni ste prijatelji."- rekla sam, nakon što sam pojela poslednji zalogaj sendviča. Harry je već završio.

"Ti ne znaš ništa, zato se ne mešaj!"- viknuo je.

"On mi je brat, idiote! Naravno da ću da se mešam!"- viknula sam.

"Baš me briga! Ne pričaj nešto, ako ne znaš!"- viknuo je još jače.

"Pa ti si mi rekao!"- rekla sam iznervirano. Da li on uopšte zna šta priča?

"Lagao sam."- rekao je, malo tišim tonom.

"Zašto?!"-pitala sam iznervirano.

"Zato što... To je tajna. Ne mogu da ti kažem."- rekao je, igrajući se sa svojim prstenovima.

"Ali ja sam sada jedna od vas."- rekla sam.

"Moraš to i da nam dokažeš."- rekao je i ustao sa klupe.

"Kako?"- pitala sam zbunjeno. Ništa nije odgovorio, već je samo stavio kacigu i seo na motor, što sam i ja uradila. Čvrsto sam ga zagrlila, i krenuli smo.