Criminal Life

3. deo

Posle oko dva sata smo stigli u London. Ovo je zaista predivan grad.

"Gde sada idemo?"- pitala sam.

"Videćeš."- kratko je odgovorio. Odlučila sam da prestanem da ga zapitkujem, jer očigledno nije raspoložen.

....................

Posle jos sat vremena vožnje, stigli smo do neke šume. Harry je dao gas i ušli smo u šumu. Posle par minuta smo stigli do neke kućice. Harry je stao i skinuo kacigu, a zatim je ustao sa motora, što sam i ja ubrzo učinila.

"Kako ste već znali gde ćemo odsesti? Mislim, nije da ste imali vremena za smišljanje. Krenuli smo odmah, čim sam vam rekla. Niste mogli da isplanirate gde ćemo odsesti."- rekla sam zbunjeno.

"Uhm... Ovaj... To je... Uhm... Ovde smo boravili kada smo ga prošli put tražili."- rekao je. Lagao je. Rekao je da su Zayna tek kasnije prebacili u Londonski zatvor, pa da su zato odustali od potrage. Nešto krije od mene, ali zašto?

"Ali-"- krenula sam da kažem, ali me je prekinuo.

"Nema "ali". Idemo."- rekao je i pokucao na vrata. Ubrzo nam je Liam otvorio i ušli smo.

"Eveline i Harry su stigli!"- povikao je, dok smo hodali kroz uski hodnik. Ušli smo u dnevnu sobu i pozdravili se sa ostalima.

"Šta ćemo sada da radimo?"- pitao je Niall.

"Idemo po Zayna."- rekla sam i ustala, ali me je Niall povukao dole, tako da sam opet sela.

"Vou, vou, vou! Moramo da smislimo plan. Ne možemo da odemo tek tako, pa da nas sve uhvate."- rekao je.

"Onda počnimo da ga smišljamo."- rekla sam.

"Idi se odmori, pa ćemo posle zajedno smisliti plan."- rekao je Liam. Klimnula sam glavom.

"Dođi."- rekao je Liam i odveo me u neku sobu sa drvenim krevetom, komodicom i ormanom. Ništa posebno, mada šta sam drugo očekivala? Ipak je ovo sklonište. Liam je izašao, i ja sam legla na krevet. Kapci su postajali sve teži i teži i ubrzo sam zaspala.

Probudilo me je vikanje iz dnevne sobe. Otvorila sam svoje teške kapke i protrljala sam oči, a zatim sam ustala sa kreveta i izašla iz sobe.

"Nemamo jebeni plan! Šta ćemo da radimo?! Do sad je već trebalo da smislimo i rezervni plan, a mi nismo smislili ni..."- Harry je prestao da priča kada me je video na vratima.

"Hej."- rekao je.

"Hej."-uzvratila sam tiho. Još uvek se nisam razbudila. Sela sam na kauč do Louisa.

"Šta čekate? 'Ajde, iznosite ideje!"- rekla sam, na šta su se svi trgli i počeli da iznose neke svoje ideje.

.......................

"Vidi koliko je prošlo vremena, a mi još uvek nemamo jebeni plan!"- vikao je Harry.

"Smiri se! Za dobar plan treba vremena! Ne možeš da ga napraviš za dva dana!"- vikala sam.

"Kao da ti nešto znaš! Daj ćuti, molim te!"- vikao je. Iznervirano sam puhnula.

"Onda izvoli! Smisli jebeni plan!"- viknula sam i bacila blokčić na njega, a zatim otišla iz sobe i ušla u "svoju". Zatvorila sam vrata i legla na krevet.

"Kao da ti nešto znaš! Daj ćuti molim te!"

Njegove reči su mi odzvanjale u glavi. Kreten! Otkud on zna šta ja znam?! Iznenadio bi se, kada bi saznao, ali naravno, to se neće desiti, jer je to prošlost i to je moja tajna, i samo moja. Niko nikada neće saznati za to.