The Hatchetman | Niall Horan

III

Ubijanje, to je bila njegova strast. Želja za životom se ogledala u njegovim novim žrtvama.

***

''A što si ti tako stidljiva?'', Robin postavi i Lillian ponovo spusti pogled. Iako je bila stidljiva, smeškala se. Nekako su joj prijali ovakvi razgovori, bez obzira što se osećala pomalo neprijatno.

''Ti me sramotiš.''

''Samo sam rekao da si lepa.'', Robin se opravda. ''Nema ništa loše u tome, zar ne?'', podigne joj glavu gore spustajući hrapave prste na njenu bradu. Lillian se osmehne tim smeđim očima i klimne glavom.

Jako je volela način na koji ju je on tretirao. Bili su skoro mesec dana u vezi, a ona je već pred polazak u srednju ludela za tim stasom i kestenjastim očima. Volela je i njegovu kosu podignutu na gore i njegov ne tako savršeni osmeh. Bez obzira koliko je on mana imao, Lilly se zaljubila u njega.

"Ne, ali...", Lillian nije umela da se snađe. "Nisam navikla na komplimente.", ponovo izgovori stidljivo i ona opet pokuša da obori pogled, ali je to bio nemoguće zbog Robinove šake koja je uporno bila na njenoj bradi.

"Zato sam ja tu da to promenim.", namigne joj i privuče njeno nežno lice bliže svom.

Kao i inače, spajanjem njihovih usana, Lillian bi doživela ponovni šok jer nije mogla shvatiti da nju neko može ljubiti sa toliko strasti. Robin svoje vreme nije traćio. Započeo je iste sekunde mokar poljubac što je kod Lillian stvaralo nervozu. Nije uspevala da prati njegove pokrete i ritam.

Robin svojim dugim prstima obuhvati par pramena njene kose i prebaci je preko ramena ne bi li joj otkrio vrat. Mahnito prebaci usne na njenu osetljivu kožu i Lillian zadrhta. Jeza joj je strujala celim telom i nije mogla podneti Robinov dah po osetljivom mestu. To ju je činilo nesigurnom i bilo joj je neprijatno. Jednostavno je bila takav tip devojke, često bi se zapitala kako bi je neki muškarac uopšte trpeo takvu.

"Rob...", Lillian ga upozori i pokuša da ga odgurne od sebe. "Robin!", glasnije mu izgovori ime i on se trgne. Pogleda je nekim povređenim i tužnim izrazom lica i čelo joj na kratko okrzne usnama.

"Izvini dušo."

"U redu je."

"Ne, nije."

"Ali zaista je..."

"Vidi,", Robin je prekinu. "znam da nisam trebao to da uradim i znam da sam pogrešio. Molim te mi oprosti.", čulo se po glasu da je bio iskren prema njoj.

Oboje su znali kakva je Lillian devojka. Sramežljiva, dobra, ne želi nigde žuriti. I baš tu je Robin pogrešio. "Naravno.", Lillian mu tiho saopšti i Robinovo snuždeno i povređeno lice se u trenutku razvedri.

''Hajde, dođi.'', Robin je iz kuhinje povuče za ruku ka dnevnoj sobi. ''Gledaćemo film.'', obavesti je i ona se osmehnu. Tada krenuše ka uredno sređenoj dnevnoj sobi. Robin je trenutno bio sam u stanu, a inače je imao brata koji je stalno sa njim, ali trenutno nije ovde. Njih dvoje su sada bili sami.

 ***

''Želiš da te ispratim?'', Robin upita i navali se na vrata gledajući u Lillian. ''Ne želim da ideš sama.''

''Ne Robin.'', Lillian negoduje. ''Doćiće ti brat, ne želim da zna da sam bila ovde.'', tiho i povređeno izusti. Robinov brat Dylan, bio je stariji od njih dvoje i nije baš voleo biti u društvu Lillian. Nekako ju je mrzeo i nije voleo da razgovara sa njom. Stalno je za nju govorio kako je čudak i kako se niko sa tom ''razmaženom bogatašiom'' ne bi trebao družiti.

Ali ne, ona nije bila takva. Bila je veoma povučena devojka, samo što su svi mislili kako je jako razmažena zbog novca koji njeni roditelji zarađuju. Robin je bio zaljubljen u nju zbog njene skromnosti, bez obzira na to što je njen brat nije poštovao. Znao je da je ponižava u društvu i da joj govori razne ružne reči. To njoj nije prijalo, ali se počela osećati bezbednije onda kada je u njen život došao Robin.