The Hatchetman | Niall Horan

XVI

On hladno gleda u tela mrtva,

Ko zna koja je sledeća žrtva.

Dok sećanje se polako briše,

Da li će moći slobodno da diše?

***

''Dragi dnevniče,

Znam da misliš da sam neka glupa devojka koja sa osamnaest godina piše dnevnik, ali jedino si ti osoba kojoj se sada mogu poveriti i iskazati kako se trenutno osećam. Znam, matora sam za ovakve stvari, ali ti si jedina stvar kojoj mogu otvoriti svoje srce, bar u nekoliko rečenica.

Ne znam... Mislim da sam ovih dana totalno odlepila. I tačno znam ko je krivac za to. Pogađaj! Niko drugi do Niall.

Da, moj prijatelj iz detinjstva se ponovo pojavio (ali u tako lošoj ulozi da ti to ne mogu opisati). Kad sam s njim imam osećaj da mogu da odem na drugi kraj sveta. Možda sam luda, ali je jednostavno tako. Valjda je tako kad si zaljubljen, zar ne?

Ponaša se dosta čudno. Do tolike mere da me dovodi do ludila.

Takođe, izgubila sam dečka i najbolju prijateljicu. Ali znaš šta? Pre par dana sam upoznala jednu devojku, zove se Meghan. Danas smo išle zajedno na užinu. Devojka je zaista super i znaš šta? Pozvala me da idem sutra sa njom na piće. Nadam se da ćemo se sprijateljiti. Drži mi palčeve!

Nedostaje mi Niall. Opet ja o njemu. Dosadna sam? Izvini za moje uvrnuto stanje, ali ovih dana i nisam baš najbolje. Posvađala sam se sa ocem zbog posla i mog školovanja. Ali moj jedini izlaz je Niall. On je uvek tu da mi pomogne.

Imam ideju! Idem kod njega, definitivno moram da ga vidim. I sama sam ti rekla koliko jako mi nedostaje.

Tvoja Lilly (Okej, Niallova. Ali samo ovde sam tvoja pssst...).''

Lillian odloži olovku na radni sto i duboko udahnu. Možda ovo sa dnevnikom i nije bila loša ideja?

Brzo je ustala sa stolice i odlučila da će uraditi tačno ono što je već i napisala u dnevniku. Pre nego da je izašla iz svoje sobe, još jednom je bacila pogled na tabelu glagola iz neke, kako Lillian kaže, ''bezvezne'' lekcije koju je nastavnica književnosti zadala svima. A pošto je ona zakasnila, kao šlag na tortu, dobila je i kaznenu nastavu danas i sutra.

Javila se Carli, njeni roditelji su i ove nedelje bili u noćnoj smeni. Napolju je bio potpuni mrak. Carla je bila zbunjena što Lillian izlazi tako kasno, ali je ona izašla iz kuće sa izgovorom da se mora videti sa prijateljicom. Što i jeste bila istina, delimično. Koliko se sećam, Niall je muško, on ne može biti prijateljica, počešala se po slepoočnici pre nego što je izašla iz dvorišta.

Napolju je duvao jak vetar. Lillian i nije toliko volela zimu. Volela je da se povremeno opusti uz neki dobar film ili knjigu, dok bi sa prozora posmatrala pahulje kako nežno padaju na zemlju. Ali to sada nije bila najbitnija stvar o kojoj bi trebala da razmišlja.

Što se više bližila Niallovoj kući, Lillianino srce je kucalo sve većom brzinom. Disanje joj je bilo potpuno neuravnoteženo, bila je tako nervozna. Nije imala pojma šta da uopšte kaže. Kako li će on da reaguje na njen dolazak? I da li je on uopšte kući?

Njena razmišljanja je prekinuo mnogo brži dolazak nego što je mislila pred staru i veliku kuću. Naravno, to je bilo poznato mesto sa toliko uspomena. Osetila je neke čudne leptiriće u stomaku kada se približila ulazu i prešla sporim i drhtavim koracima celo dvorište.

Polako je ušla na vrata, tiho ih je zatvorila. Kao da niko i nije ni primetio da je ušla. Sve je bilo na svom mestu, baš kao i prethodnog dana.

Proverila je sobu, ali tu nikog nije bilo. Krenula je već pomalo zabrinuto i uplašeno ka kuhinji kada je začula snažan tresak koji je dolazio iz kupatila.

''Niall?'', tiho je prošaputala da se to na kraju nije ni čulo. Drhtavim koracima je prišla kupatilu i nastavila stajati u hodniku gledajući ka otvorenim vratima kupatila.

Uopšte nije očekivala tako nešto.

Pronašla se oči u oči sa Niallovim drhtavim rukama kako pelaze grubo preko nogu neke nepoznate devojke. Celo njeno telo je bilo u ranama. Na podu je bila lokva krvi. Njene oči su bile otvorene do pola kao i njene usne. Blede, skoro pa plave boje. Videlo se koliko je samo bila mučena.

Ceo taj prizor je Lillian podsetio na devojku koju je Niall takođe maltretirao pre nešto više od nedelju dana. Ta slika joj je i dalje stajala u glavi, tako da nije ni sumnjala da će tako biti i sa ovom.

Noge su joj se potpuno odsekle. Niallove ruke su drhtale, imao je osmeh na licu. Lillian je bila preplašena. U životu se nikada nije isprepadala baš kao tad. Nije mogla da veruje da je to bio onaj isti Niall od juče koji ju je zaštitio. Ali zaista jeste, bio je.

Niall se trgnuo kada je začuo škripanje poda. Okrenuo se trzavo prema njoj i moglo se primetiti da je bio veoma iznenađen Lillianinim dolaskom. Definitivno je nije očekivao.

Lillianine oči su se susrele sa tim crvenim i besnim licem pokrivenim do pola. Svaka crta na licu mu je bila tako izražena i zategnuta. Pogled joj je pao na Niallove šake umrljane od krvi. Njegovi prsti i oba dlana su bili prekriveni tamnom tečnošću. Ruke su mu se tresle od zadovoljstva i želje, dok mu je na licu sve vreme igrao slabašni smešak. Njegovi ludački pokreti su bili ono što je najmanje očekivala.

Lillian je bila preplašena. Taj prizor ju je potpuno iznenadio.

"Lilly...", Niall izgovori pokušavajući da smiri svoje disanje i srce koje je takođe ludački tuklo i želelo da mu naprosto iskoči iz grudi. Krenuo je krvavom rukom ka njoj, ostavljajući nož na pod odmah pored beživotnog tela. Lillian je zbunila samu sebe što već nije pobegla ili osetila mučninu.

"N-Ne priližavaj mi se...", opomenula ga je i krenula korak u nazad, gutajući pljuvačku.

"Nisam mogao da izdržim, kučka me zvala da je upotrebim.", zareži gledajući besno u sekiru pored njega. Ta rečenica je sve razjasnila. I Lillian je znala da je skoro pa nemoguće promeniti Nialla. Znala je - Niall je bio zavistan.

Author's note

Znam da je kasno, ali ukoliko ste voljni, pročitajte. Bar sam ispunila obećanje. Nadam se da sam vas iznenadila ovim. Novi nastavak ide uskoro!

XX

~SwaggyWritter