The Hatchetman | Niall Horan

XX

Ja sam uz tebe, znaš to? Ali moraš da mi se otvoriš i pokažeš u potpunosti. Pomoćiću ti da prošlost ostaviš iza sebe, da je zaboraviš... Zauvek.

***

''Niall?'', Lillian je tiho i na prstima prišla Niallu koji je stajao naslonjen na zid sa spuštenom glavom nadole. Samim tim ga je prekinula u njegovom prisećanju na jedan od dana kada je krvoločno ubijao sve pred sobom.

''Lilly?'', pozvao je ne podižući pogled sa zemlje.

Lillian mu je uplašeno i pomalo zbunjeno prišla, pokušavajući da prikrije neku čudnu nesigurnost koju je čuvala u sebi. Stala je pokraj njega pokušavajući da zaboravi na neku tamu koju je širio oko sebe i svoje ose i tako se krio u njoj. Zamišljala je neku čauru oko njega i nešto što ju je stalno guralo i odvlačilo od njega samog, a sa druge strane je opet zvalo ka njemu.

On je povučeno zurio u hladan asfalt i svoje teške cipele koje su danima bile prekrivene tamnim pantalonama. Činilo se da nikada neće ugledati svetlo dana, baš kao ni sam Niall.

''Oprosti mi.'', Lillian odlučno stade pred njega i pokuša da skrene pažnju na sebe.

''Šta da ti oprostim?'', Niall je i dalje bespomično stajao.

''To što sam se juče prema tebi ponela užasno.'', mogla je samo da uoči Niallov ceo gornji deo tela kako se u neverici i nekom bolu podiže gore i vraća, dok on teško uzdiše kraj devojke koja se toliko trudi oko njega. On naravno misli da će njen ceo trud pasti u vodu.

''Ja sam kriv.'', Niall nešto tiše reče i podiže glavu ka njoj. ''Nisam trebao da uradim ono... Juče.'', teško izgovori te reči sa tako ogromnom navalom besa prema samom sebi i sa nekom čudnom gorčinom u ustima. Glupo je da se uopšte pomene kajanje i gađenje koje oseća prema samom sebi.

To što je uradio nije bilo namerno. Najmanje od svega je želeo da uradi tako nešto. Ipak je uspeo da je povredi svojim postupkom, a na kraju je odneo još jedan život za sobom. Ali to je ono što je želeo toliko vremena. Kao da mu je to utolilo onu glad koju već neko vreme čuva u sebi.

''Ja sam takav skot Lilly.'', Niall teško uzdahne i priđe Lillian odmah smeštajući svoju šaku u njenu kosu. ''Teška, bolesna budala.'', mogao se primetiti ironični i tako slabašni smešak koji je igao na njegovim usnama.

''Nemoj tako...'', Lillian ga zaustavi i položi svoju ruku na njegovu. Blago je stisnula njegove prste svojima i poželela ono o čemu danima mašta. Poljubac. Da, to je ono što sada želim.

''A tebi svaka čast što izdržavaš sa ovakvim manijakom.'', ovog puta, Niall je bio mrtav ozbiljan. Šala mu se nije mogla uočiti u glasu i to je ono što je zabolelo Lillian.

Za čas su se Niallove ruke našle na njenom struku. Niall se celom svom težinom oslonio na njeno telo i tako je i saterao uza zid. Iako Lillian nije mogla da diše od njegovog prisustva i težine, prijao joj je Niallov dah na njenom vratu koji je ipak mazio i preko odeće.

Nije ni obraćala pažnju na Niallovu težinu. To je bila poslednja stvar o kojoj bi ona sada razmišljala. Niallove ruke obmotane čvrsto oko njenog struka su joj odvraćale pažnju sa svih problema. Njene ruke su doputovale do njegovih prsa i malo ga odmakle od nje.

''Niall?'', tiho ga je pozvala halapljivo gledajući u njegove usne. ''Ja... Mislim da osećam nešto prema tebi.'', tiho mu je saopštila što je bio pravi udarac za Niallovo srce i osećanja. Sigurno se nije nadao nečemu ovakvom i ponovnom susretu sa tim nekim osećanjima koja godinama nije osetio.

Nije se nadao da će baš te večeri čuti to od svoje najbolje prijateljice, možda i jedine. Ipak je uspeo da oseti neko čudno pomeranje u stomaku i na najveće iznenađenje, nije se osećao neprijatno. Ali ni Lillian se nije kajala.