želim da vam sed svima izvinim jer nisam bila aktivna. Trebalo mi je vremena da shvatim šta se dešava, da pronađem sebe... Ipak, mislim da nije u redu da sve ovo što sam stvarala ostavim nedovdršeno... Ne znam koliko ću redovna biti, ali ću pokušati da pišem što redovnije :)
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
znate onaj osećaj kada plovite morem i ne vidite obalu? Idete pustinjom i ne vidite oazu? Idete poljanom i ne vidite hlad? Onaj osećaj kada je oko vas sve pusto i tmurno? U njemu se sve to kovitlalo. Bio je spreman na smrt, na greh i gubitak. Znao je, od tog časa znao je da više ništa neće biti isto, ali nije se ustručavao, želeo je jedno... Želeo je da održi obećanje i ostane nesalomljiv, a postao je, onog trenutka kada ju je prvi put poljubio...
,,Draco" majka ga je milovala nakon dugo vremena po kosi, drhtavom rukom mrsila je njegove svetle čuperke pokušavajući da smiri napetost između porodice. Nije bio spreman na tako veliki zalogaj.
Prostorija je bila mračna, za nijansu mračnija od prošlog puta. Na sredini sto na kome je gozba odavno izgubila značaj. Tetka Belly, njegova najdraža rođaka sedela je na ivici stola spremna da zbor počne. Nasmejala mu se blago terajući svako dete da se naježi, ali ne i Draco. Draco je voleo njen strašan smeh, podsećao ga je na sve priče koje je Belly doživela tokom mladosti, sve ono što mu je podarila i naučila tokom njegovog života.
Mogao je da oseti strah koji je tumarao prostorijom dok je sedao na drvenu stolicu pored oca koji je disao teško, spreman na još jedan težak posao koji mu je zadat. Draco nije ni mogao pretpostaviti šta se sprema. Znao je da se mračni gospodar vratio, i znao je da je deo tog užasnog vrtloga u koji je zapao onda kada se rodio, ali nije mario. Verovao je da život donosi sve ono što možemo da prebrodimo
Par stolica dalje, preko puta njega sedela je devojka koju nije poznavao. Krupne, plave oči isticale su strah koji je vladao celom prostorijom. Prsten koji je bio od belog zlata jasno se isticao na njenoj ruci. Drugom ga je vešto skidala i vraćala, kako bi smirila puls. Njeno lice bilo je bledo, poput mermera dok joj je telo bilo krhko. Bila je to izuzetno lepa veštica, britkog jezika i jasnih želja. Znala je šta želi onog trenutka kada je sela za drveni sto u palati Melfojevih.
ISABELLE P.O.W.
Te noći, kada se oluje dizala iznad Hogwartsa, nisam ni slutila koliko će mi se život promeniti. Ležala sam na stomaku čitajući jednu od onih ,,kliše" ljubavnih knjiga koju mi je Hermiona poklonila prošle godine.
,,Dosadna si" mogla sam da začujem britku brinetu koja je stojala ispred otvorenih vrata gledajući ka meni. Klimnula sam glavom nezainteresovano znajući da mi ovog puta nema spasa. Draco prvi put nije bio ovde posle par meseci i imala je vremena da me nagovori da joj ispričam sve. Mrzela sam što je bila toliko uporna, a ja toliko beživotna.
,,Hajde, žurka počinje za par sati" Sela je do mene, prelazeći svojim dugačkim noktima po mojim golim leđima. Na njen dodir koža mi se ježila, i ako smo bile drugarice već dugo, nisam mogla da prihvatim činjenicu da me je dodirivala istim rukama koje je koristila kako bi zadovoljila momke Hogwarts škole. ,,Ne" pomerila sam gustu kosu iza uveta nastavljajući površno čitanje knjige. ,,Hajde" mogla sam da osetim kako mi debela knjiga nestaje iz ruku. ,,Baš si dosadna, znaš?" okrenula sam se ka Pansy kada je ona slegla ramenima. ,,Ne očekuješ valjda da ću te ostaviti ovde samu dok se Draco provodi ko zna gde sa devojkama koje mu dolaze." Zgužvala sam lice na trenutak. Činilo se kao da Pansy zna nešto više od mene, ali rekla je tek toliko kako bi zavarala trag. ,,Molim?" ,,Hajde Iz, stvarno misliš da te ne bi poveo da je običan porodični skup, skoro si mu pa porodica" Bacila se na krevet do mene pogledavši me ispod oka. I ne znam da li je ovo bio njen proklet plan da me odvuče na zabavu, ali je uspela.
Okej ovaj deo je baš kratak znam, ali sledeći će biti duži obećavam :)
