Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Jaka bol u glavi budi me ovo jutro. Ko zna koliko je sati i koliko dugo mi je trebalo da zaspim. Sat je predaleko, a moja volja za životom je još dalje. Osećam kako mi neko diše za vratom dok je svoju ruku prebacio preko mog tankog struka. Ledim se na trenutak zamišljajući svakakve scene koje dovode u pitanje moj karakter i ugled u iskušenje. Dah je tako čist i tera me da se ježim pod njegovim izdahom. Ruke osobe su tople, nežne. Otvaram teško kapke dok mi srce preskače. Da li je sva moja čistina i nevinost izašla kroz jednu noć? Izgubila sam prvi poljubac, a možda i devojačku mladost. Možda je momak pored mene oduzeo poslednji delić devojčice u meni.
Susrećem se sa devojkom pored mene, koja spokojno spava u kratkoj - crnoj haljini koja joj je podignuta. Ležala je sklupčano do mene snivajući najlepše snove. Pansy Parkinson bila je osoba koja je oduzela moj prvi poljubac, ali i osoba kojoj sam bila neizmerno zahvalna jer ipak, ona nije mogla da mi oduzme čednost i zato me je smirivala činjenica da je ona bila ta koja je spavala u istom krevetu kao i ja.
Ispustila sam bolni krik nakon što se njen lakat našao u mom rebru tiho se cerekajući. ,,Prva mamurna noć, ha?" prevrnula sam očima ustajajući u sedeći položaj. Glava mi se nalazila zabijena u rukama dok sam pokušavala da smanjim neprekidnu bol koja je harala samom. ,,Ne pitaj Pansy" sela je do mene smešući se mojoj nervozi. Zaista nisam volela opijanja, napijanja i sve što je štetno. On je bio taj koji me je naterao na to, on me je naterao da uzmem tu prokletu stvar koja je bila toliko dobra. Bila je to najbolja stvar u mom bednom životu koju sam do sada okusila - verovatno i jedina koju ću ikada okusiti. Ta stvarčica urolana u papir bila je nešto što me dizala iz mrtvih i stvarala moje uspomene. Bila je to jedina stvar u mom bednom životu koja me je održavala živom.
,,Šta ćeš ti u mom krevetu?" okrenula sam se ka njoj podizajući obrvu. Nije mi jasno kako je preko noći postala nešto drugo, nešto što nikada nisam upoznala u vezi nje. Bila je nesalomljiva i prokleto savršena. Mrzela sam ponekad njenu zlu stranu koju je pokazivala svetu. Bila je, kako normalci kažu, kul. Svi su želeli da budu ona na jedan dan, da imaju najbolje momke, najbolje ocene i tu prokletu stvar kojom zrači. Vremenom sam upoznala drugu stranu nje, onu koja nikada nije bila viđena.
,,Neki klinja spavao je u mom, a bila sam previše naduvana da bih ga izbacila. Ne ljutiš se?" odmahnula sam glavom gledajući gde sam noćas zaturila svoju odoru. Trebala je da bude tu negde jer sam sigurna da je doručak već uveliko krenuo, a moj stomak obaveštavao me je uveliko da sam gladna i da je vreme da nešto prezalogajim.
,,Mi smo okej?" upitala sam Pensi nakon što smo se zajedno spustile niz stepenice koje su vodile do zajedničke prostorije koja je bila prazna. ,,Naravno. Misliš da ću dopustiti da se družiš samo sa onom čudnjakinjom?" prevrnula sam očima na njene reči. Svesna sam da je Luna zaista čudna devojka, ali je jedina uvek bila tu za mene. I možda ima čudan stil, ali je definitivno originalna.
Dugački sliterinski sto bio je skoro pun. Vreme doručka je uveliko počelo, a dva slobodna mesta stajala su između popularne ekipe u sliterinskim odajama. Sela sam naspram, do Pansy gledajući ka Grifindorskom stolu. Plavokosa devojka krupnih očiju pomno je pratila svaki moj pokret ne skidajući ni na trenutak pažnju sa mene. Pansy je ostavila kratak poljubac na Blaisovim usnama, a zatim i na Nottovima što je svakog u ovoj prostoriji šokiralo. Promeškoljila sam se nelagodno dok sam vadila malo kajgane u tanjir čisto kako bih slistila nešto pre početka učenja.
,,To ti je dosta?" trgnuo me je Pansin glas koji se orio velikom salom. Ova devojka je pričala tako glasno da je svako mogao da čuje sve o čemu se pričalo za Sliterinskim stolom. ,,Da" odgovorila sam joj želeći da nestanem na trenutak. Njena pitanja i pridike o mojoj ishrani mi nisu trebale. Mrzela sam kuću baš zbog toga, majka nikada nije bila zadovoljna koliko jedem i kako se hranim. ,,Uzela si polovinu jajeta. Ne možeš da funkcionišeš šest sati na tome Iz. Uzmi još" sklonila sam tanjir u stranu odbijajući da je poslušam. Mrzela sam osobe koje su ti hranu stavljale u tanjir terajući te da jedeš više. Ona je bila jedna od tih osoba.
,,Draco reci joj. Ne može da jede ovoliko. Pratila sam njene aktivnosti i ranije. Uzeće da vežba, a sa ovoliko malo hrane će samo pogoršati sve." frktala je besno na Draca koji je sedeo nasuprot njoj i seckao svoju pitu sa mesom koju je jeo svakog jutra. ,,Pansy smiri strasti devojko. Kao da mene interesuje šta drugi jedu. Neka radi šta hoće." hladno joj je odgovorio ne trudeći se da sakrije koliko mu nije bilo bitno za ničija osećanja. Bio je on klasični hladnokrvni momak koji je brinuo samo za sebe.
,,Draco odmah da si joj rekao! Onesvestiće se" kreštavi glas prelomio se prostorijom kada je zadobila pažnju čak i profesora koji su zbunjeno gledali kakvu će dramu napraviti Pansy, glavni majstor za ovakve stvari. ,,Pansy. Poslednji put ti kažem. Začepi ta tvoja usta ili ću naterati Blaisa da ti ih začepi tako da nećeš moći da govoriš narednih deset dana." izustio joj je mirno dok je davao i poslednji atom snage da ne napravi haos koji je bio na pomolu. Malfoy je bio zaista kratkog fitilja i svi znamo koliko je mrzeo kada mu se naređuje. Bio je on taj koji je postavljao pravila i to se vrlo dobro znalo. Njegova adamova jabučica se pri svakoj reči pomerala što je davalo pun efekat njegovoj savršenosti. Bože... Šta sam ja videla u ovom momku?
,,U redu je Pansy. Čitav život ovako jedem. Ne brini se, idem sad do biblioteke. Vidimo se kasnije" ustala sam sa drvene klupe trčeći ka izlazu velike sale. Gradivo koje sam imala na testu naučila sam još u sredu, ali nisam mogla da izdržim pritisak koji mi je zadavala devojka pored. Znam da se samo brinula, ali sama pomisao na to da smo sada "prijatelji" bila je veoma teška. Na kraju krajeva da li je ona stvarno pratila moje rutine tokom dana?
,,Isabelle" čula sam poznat glas iza mene. Uvek bih prepoznala glas koji me je štitio toliko dugo. Koji mi je davao nadu za bolje sutra i želju za daljim napredovanjem. Moja najbolja drugarica bila je zabrinuta i znala sam to dobro - nikada me nije zvala Isabella.
,,Luna" okrenula sam se ka njoj koja je bila ozbiljna. Nikada nije bila ovako čudna. Na njenom licu nije se mogla protumačiti ni jedna emocija, i to me je prokleto plašilo. ,,Dobro si?" upitala sam. ,,Šta se to dešava Isabelle? Od kad si ti tako dobra sa Pansy?" rekla bih da je bila ljubomorna jer sam konačno našla nekog, nekog ko će me dovoljno poštovati i ceniti, sve moje mane i vrline.
,,Da li si ti to ljubomorna Luna? Ne mogu da verujem. Neko me prihvati NAPOKON i ti napraviš dramu?" prekrstila sam ruke ljuto. Ne mogu da verujem da bi ona ovako nešto rekla, načinila. Ne mogu da verujem da je ona osoba koja bi mi oduzela prijatelje.
,,Nisam tako mislila Iz. Molim te, poslušaj me. Skloni se od njih Iz. Za tvoje dobro" zabrinuto je odgovorila dok je odmahivala glavom dopuštajući da njeni plavi pramenovi padaju preko bledog lica.
,,Luna skrivaš mi nešto?" uplašeno sam priupitala dok se ona kretala unazat. ,,Molim te" bilo je poslednje što sam pročitala sa njenih tankih usana.
I ako tada nisam shvatila, sada shvatam. Bila je prokleto u pravu, ali samo da mi je na vreme rekla. Samo da mi je tada prozborila o tome nikada se ne bih junačila...
munjica
Samo želim da napomenem da sam PROTIV konzumiranja alkohola, droge i ostalih stvari koje se spominju u priči. Molim vas nemojte da štetite sebi. Ovo je samo priča - mašta i dozvola onog što je u svetu zabranjeno. Nemojte!
