Tajna Petog Elementa

1. 𝐍𝐨𝐯𝐢 𝐮𝐜̌𝐞𝐧𝐢𝐜𝐢

Zdravo svima!
Evo prvog poglavlja. Vote-ovi, komentari i kritike su dobrodošli i bilo bi mi jako drago da ih vidim u što većem broju. Podelite ovu priču sa nekim kome bi se svidela, značilo bi mi da što više ljudi vidi moju priču.

Hvala vam što čitate!

❤️❤️❤️

------------------------------------------------------------

Poznati zvuk alarma koji najviše mrzim, mi odzvanja ušima, zbog čeka se nervozno mrštim i jastukom prekrivam uši, nadajući se da ću time utišati nepodnošljivu i neprijatnu melodiju koja mi smeta. Međutim, nije mi uspevalo, i dalje je telefon nenormalno zvonio. Nervozno sam odmahivala glavom, dok mi se dugačka smeđa kosa, mrsila po jastuku pri svakom napravljenom pokretu.

U tom trenutku ulazi moj otac u sobu, a potom uzima moj telefon i gasi alarm. Hvala bogu! Ne bih izdržala ni sekund više sa takvim uznemirujućim tonom zvona na telefonu, od kog sam ponekad želela da ogluvim. Nije mi jasno, zašto sam uopšte stavila tu katastrofalnu melodiju kao alarm na telefonu?

Kroz kapke koji su mu prekrivali oči do pola, zahvalno sam pogledala oca i okrenula se u suprotnu stranu, nadajući se da ću bar malu uspeti na se naspavam. Međutim, moje namere u uživaju pod toplim prekrivačem su bile prekinute, jer je moj otac sklonio toplo vuneno ćebe sa mog tela. Nalet hladnog vazduha, naterao je moju kožu da se naježi. Obgrlila sam se rukama, krenula da se tresem i cvokoćem zubima, telo je krenulo da mi se hladi. Okrećem se i umornim karamel očima, gledam u oca, koji ima pomalo ljutit pogled od kog mi je jeza prošla telom. Zašto me tako gleda? Šta sam sad zgrešila?

„Vidiš li ti koliko ima sati, Rejčel?" , otac je besno govorio kroz stisnute zube „Zakasnićeš u školu. A, koliko sam čuo od tvoje prijateljice Eve, danas vam dolaze novi učenici, i potrebno je da svi dođete na vreme u školu. Nije li tako?"

„O, ne!" , Vrisnula sam kroz uspaničeni glas i naglo ustala iz kreveta, brzo sam otvorila veliki ljubičasto-beli orman koji je stajao levo od mog kreveta „Zakasniću u školu! A, danas nam dolaze novi učenici. I to baš u naše odeljenje. Kako sam mogla da zaboravim na to? Tata, zašto me ranije nisi probudio?!" , Bes u meni je goreo kao vatra, koja se preusmerila na mog oca.

„Kćeri, zvao sam te tri puta. Ali, ti se nisi budila" , izdahnuo je vazduh i time ispraznio svoja pluća „Sačekaću te dole. Požuri."

Okrenuo se na peti i u tišini napustio moju sobu, za sobom je zatvorio vrata. Po prvi put u životu! Stavila sam uniformu naše srednje škole i na krevet i uredno je složila. To sam brzo obukla, a potom uzela četku sa mog stola i krenula da češljam svoju dugačku smeđu kosu. Jedva je uspela da prođe kroz kosu, pravila sam bolne grimase na licu, dok mi je četka kupala dlake sa moje glave. Moja kosa je izgledala kao savršeno gnezdo neke ptice.

Ostavila sam četku na sto i izdahnula, a potom uzela crnu masakru koju sam stavila na svoje trepavice i malo pudera koji bi prekrio malu crvenu tačkicu na mom licu koja se pojavila pre dva dana. Zatim sam uzela proziran sjaj za usne, i četkicom ga premalaza na moje rumene usne koje su posle sijale.

Uzela sam sveske iz datih predmeta koje imam dana i brzo ih spakovala u torbu, a zatim bacila pogled na telefon koji je stajao na mom noćnom stočiću i bio priključen za punjač. Brojevi su pokazivali petnaest do osam.

O, ne! Kasnim!

Zgrabila sam telefon i iščupala punjač iz njega, koji sam zatim ostavila u fioku u stočiću, gde uvek stoji. Prebacila sam torbu na jedno rame i istrčala iz sobe. Dok sam silazila niz stepenice, spotakla sam se o svoju nogu završila licem na kraju stepenica. Snažno sam udarila glavom o tvrd parket, tako da je počela jako da me boli. U tom trenutku su se iz dnevne sobe čuli ubrzani koraci, i već sekundu kasnije mogla sam videti mog oca kako mi prilazi sa namerom da mi pomogne.