Tajna Petog Elementa

3. 𝐌𝐚𝐠𝐢𝐣𝐚 𝐩𝐨𝐬𝐭𝐨𝐣𝐢

Zdravo svima!
Evo trećeg poglavlja. Vote-ovi, komentari i kritike su dobrodošli i bilo bi mi jako drago da ih vidim u što većem broju. Podelite ovu priču sa nekim kome bi se svidela, značilo bi mi da što više ljudi vidi moju priču.

Hvala vam što čitate!

❤️❤️❤️❤️❤️

-------------------------------------------------------------

Sunčevi zraci milovali su snežni pokrivač koji je prekrio ceo grad. Ti isti zraci sporkojno su upadali u moju sobu i osvetljavala njene zidove. Pramenove moje smeđe kose sam vezala u visok rep i uzevši torbu sa stolice mog radnog stoga, uputila se laganim korakom prema trpezariji, dok su mi se po glavi vrtele svakojake misli. Misli koje nisu napustile moju glavu od onog incidenta u školi i Dariusove poruke.

Ko je on? Šta želi? Da li zna nešto o onom što mi se desilo? Ako zna, šta je to?

Milion strani mi se vrti po glavi. Milion pitanja, bez ijednog odgovora. Ali, nadam se da ću ih uskoro sve saznati. Želim odgovore, želim istinu. Moram da saznam šta se ovde zapravo dešava, šta se to dešava sa mnom.

Toliko sam se zadubila u svoje misli, da nisam ni primetila da sam se već spustila niz stepenice i našla u velikom prostranom hodniku sa čivilucima, obićom, jaknama i mnogim drugim stvarima. Duboko sam udahnula i krenula ka trepazariji iz koje je dopirao prijatan miris prženih jaja i slanine. Ostavila sam torbu na veliki braon tabure i sela za trpezarijski sto, koji je već bio postavljam, a moje jelo se nalazilo u tanjiru. Uzela sam nož i viljušku, a potom krenula uredno da sečem hranu i kulturno je stavljam u usta. Moj otac je držao šolju mleka iz koje je otpio par gutljaj i seo nasuprot mene. Njegove zelene oči su izgledale umorno, ispod njih su se jasno videlo veliki podočnjaci. Kosa mu je bila čupava, kao da je tek sad ustao iz kreveta. Hm, možda i jeste. Nije se usudio da me pogleda, već je krenuo polako da jede svoj jutarnji obrok.

„Kako si spavala, Rejčel?" , Upitao me je nakon dugačke partije neprijatne tišine koja je harala među nama.

„Dobro" , podigla sam pogled prema njemu „Veoma dobro."

Iako to nije bila istina. Nisam znala šta znači onaj san od sinoć, ali sam zaista želela odgovore na neka pitanja. Moram da se vidim danas sa Dariusom, on je jedini koji mi može pružiti odgovore. Iako ni se ne sviđa mesto na kom je rekao da se nađemo, moram da odem tamo. Želim istinu.

Ustala sam sa stolice i krenula prema tabureu gde se nalazila moja torba sa knjigama „Danas ću kasnije doći iz škole. Idem sa prijateljima u jedan novootvoreni kafić. Nemoj me čekati na ručku. Ješčemo u Selemu."

„U redu kćeri" , nasmešio mi se otac „Vidimo se."

„Vidimo se, oče" , prišla sam mu i ostavila trag svog poljupca na obrazu, a potom užurbano izašla iz kuće.

* * *

Pomeranje kazaljke na satu okačenom na zidu u uglu učionice, mi je odzvanjalo ušima.
Vrtim svoju omiljenu crnu hemijsku po prstima, dok mi glava pospano pada na klupu. Primećujem dve nove učenice kako prazno bilje u mene, zbog čega mi uopšte nije ugodno. Okrenula sam pogled prema tabli, praveći se da je predavanje koje priča profesor Klaus nešto najzanimljivije što sam ikada čula.

Iako nije bilo.

Misli su mi se konstantno vraćale na jučerašnji događaj u kantini. Šta se to desilo sa mnom?

I što je najvažnije, šta to Darius zna?

„Gospođice Rejčel, da li me slušate?" , Začula sam glas svog profesora, koji je delovao ljutito.