Tajna Petog Elementa

2. 𝐂𝐮𝐝𝐚𝐧 𝐬𝐚𝐧

Zdravo svima!
Evo drugog poglavlja. Vote-ovi,
komentari i kritike su dobrodošli i
bilo bi mi jako drago da ih vidim u
što većem broju. Podelite ovu priču
sa nekim kome bi se svidela, značilo
bi mi da što više ljudi vidi moju
priču.

Hvala vam što čitate!

❤️❤️❤️

----------------------------------------------------------

„Molim?!!" , Naglo i zaprepašćeno sam vrisnula, tako da sam privukla pažnju nekih učenika u kantini koji su istog trenutka okrenuli glavu prema meni.

„Okrenite se deco! Ne igra mečka, niti je Donald Tramp došao u posetu našoj školi" , Ralf je presekao pogledom četvoro učenika koje je sedelo za susednim stolom i mirno jelo svoj "hladni" obrok.

Pokušavala sam da se saberem. Narandžaste? Oči su mi narandžaste?! Kako je to moguće? Ne mogu oči da mi budu narandžaste, to je naprosto nemoguće. Disanje mi je bilo plitko. Stavila sam prst na vratnu arteriju, izraz lica mi se naglo promenio kada sam shvatila koliko mi krv zapravo brzo teče kroz vene. Kao da je poludela. Hladan znoj je krenuo da mi se sliva niz čela, mogla sam čuti snažne otkucaje sopstvenog srca. Čvrsto sam stegla pesnicu, gužvajući rub moje majice i vukući ga svim silama na dole, kao da sam želela da je iscepan. Vid je krenuo da mi se muti, vazduh mi je polako, ali sigurno napuštao pluća. O, ne... Ponovo mi se to dešava! Čula sam glasove, nešto mi pričaju, ali ne mogu da prepoznam koji su to glasovi. Kome pripadaju. Ustala sam sa stolice, pokušavajući da krenem da hodam i odem u toalet kako bih se umila. Međutim, nisam uspela da napravim ni dva koraka. Noge su me izadele, te sam pala pravo u Ralfove ruke koje su me čvrsto držale oko struka.

„Rejčel. Hej, smiri se" , čula sam njegov zabrinuti glas kako me doziva „Ponovo imaš napad panike. Smiri se i diši duboko. Znaš kako sam ti govorio."

„Da, znam" , tiho, gotovo nečujno sam mu rekla.

Međutim, nešto kao da mi je smetalo. Pogledala sam u nove učenike, koji su zabirnitim pogledima gledali u mene. Okrenula sam glavu u stranu, samo kako bih izbegla poglede sažaljenja na sebi. Nisu mi bili potrebni, ne želim da me iko sažaljeva.

U tom trenutku vrata od kantine su se otvorila i u nju je ušla bibliotekara čitave naše škole - Zoi Dionel. Gusta plava kosa, bila joj se skupljena u urednu punđu, koju je čvrsto držala šnala u obliku pauna. Njena poslovna garderoba koja se sastojala iz bele bluze, crne suknje i uste boje sakoa kao što je suknja, savršeno je ocrtavala njene savršene obline i uzak struk. Svojim cipelicama koje su na kraju imele crnu mašnu, je lupkala po mermernom podu kantine. Njen parfem ispunio je prostoriju čim je ušla, prijatna miris ruže i badema je širila kantinom i pomešao se sa mirisom raspadnute hrane. Što je stvaralo miks neprijatnog mirisa, hrane i parfema. Ustala sam sa poda i sela na svoje uobičajeno mesto, duboko uzdišući sa nadom da ću se smiriti posle preživelog šoka. Osetila sam prste tople ruke na svojoj, podigla sam pogled i uočila Ralfa kako me gleda očima punim zabrinutosti i ljubavi.

„Hoćeš li biti dobro?" , Njegov glas, odavao je strah i zabrinutost za mene.

Jedino što sam uspela jeste da klimnem glavom i slabašno odgovorim „Biću."

Njegova usna mu se iskrivila u stranu, stvarajući sladak osmeh kojim bi mogao da odvoji svaku devojku. Ali, on nije svačiji. On je moj.

Zbog njegovog osmeha, i ja sam se nasmešila i potpuno zaboravila na onaj incident sa napadom panike koji se desio maločas. Ipak mi nije bilo jasno, kako se to odjednom desilo? I zašto su mi oči postale žute?

Podigla sam pogled i susrela se sa očima jednog od novog učenika. Bile su sive, misteriozne, kao olujno nebo. Pomislila sam da će oblaci koji dopiru iz njegovih očiju, blokirati svetlost u prostoriji. Ali, nisu. Osećala sam se sigurno dok sam ih gledala, ali zašto? Ne! Nije moguće da mi se sviđa novi učenik. Ipak, ja imam dečka. Ne može da mi se sviđa drugi dečko, ne sme! Trepnula sam par puta, trazajući sebe iz paralize koje mi nije dozvolila da se pomerim i priključila se razgovori sa ostalima. Još jednom sam bacila pogled na crnokosog dečaka sa olujnim očima, ali tada sam primetila da on više ne gleda u mene. Bio je zauzet vođenjem konverzacije sa devojkom dugačke plave kose.