Smatram da nije toliko bitno da likovi imaju imena i da im se opisuju karakterne osobine do detalja, ali ipak to svaka priča ima, tako da će imati i moja.
Sedela sam pred kompjuterom i igrala tek neku od mnogih 'nazovi-strašnih' igrica, tačnije, radila sam isto što i uvek. Pošto sam i ovaj put pobedila onog zlog lika iz igrice, smejala sam mu se i govorila nešto poput 'nja, nja, eto ti i svakakve gluposti. Nosila sam velike slušalice i bila sam okrenuta prema zidu, tako da nisam primetila da mi je neko ušao u sobu. Kada sam izašla iz igrice i ulogovala se na fejs da vidim ima li nešto zanimljivo, naišla sam na neku jezivu sliku i čula šapat kako me doziva: "Dalia, Dalia..."
Inače nisam plašljivica, ali sada sam bila prestravljena. Vrisnula sam i mahnula rukom, tako da sam srušila maminu vazu i udarila mog 'duha' po glavi. Zašto 'duh'? Zato što je to bila moja divna sestra koja je baš sad ožednela. Ali imam ja i većih problema. RAZBILA SAM MAMINU VAZU! Uzela sam slomljene komadiće i počela da ih sakupljam. "Sedam godina nesreće", pomislila sam, "eh Dalia, baksuze..."
Da problem bude još gori, posekla sam se na staklo. Divno! Pogledala sam svoj odraz na krvlju zamazanom komadu stakla. Obrisala sam ga i zagledala se u njega. Nisam znala da imam crnu kosu i smeđe oči... A trenutak posle nisam znala gledam li sebe. Nemam vremena sada za razglabanja, moram da sredim ovo.
Za to vreme negde daleko odavde...
"Jao što ovo peče", rekla je devojka gledajući u ruku.
"Ova moja štićenica baš je nešto smotana. Drago mi je što nismo od iste vrste. I mislim da je bolje da se nikada ne upoznamo. Upropastiće me skroz!"
Nastavak sutra! :)
Komentarišite i podelite sa drugima, to mi mnogo znači. :)
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Dark Paradise
МистикаKako izgleda svet okrenut naopačke? Kako na nas gledaju ljudi s druge strane svemira? Pročitajte priču i saznaćete.
