Just babysitter?¿?I don't think so. (Louis Tomlinson vampire story)

17. DEO

~~Ana POV.~~

"I? Sta je bilo? Nije valjda nesto opasno? Zasto me zivot mrzi? Uvek se meni nesto desava!!" Pocela sam da panicim. Smesak se pojavio na njegovim usnama. Pa sta je sada? Ja cu mozda umreti a on se smeje. Veoma zanimjivo.
"Cemu se smejes? Da neces ti da me ubijes? Ha! Pa ne bi me cudilo." Ozbiljno. Cemu li se smeje?
"Nije ni blizu toga. Ne moras toliko da panicis. Stvarno mislis da bih te ubio? Ala mi verujes." Pa ne verujem ti majmune. Prvo me njegova porodica otme. Onda mi kaze da sam vampir i da moram da se uparim sa njim. On stvarno misli da treba da mu verujem? Pa ne bi bas rekla.
"Hoces li da me saslusas ili ne?" Mozda. Prvo skini taj osmeh pa cu onda da te saslusam!
"Trudna si." Kako mi se...STA!?#?! Da li sam ja to ispravno cula ili mi se pricinjava? To je ne moguce! Ustvari, mozda i jeste. O ne!
"Da li si 100% siguran u to sto govoris? Da ti neko nije pogresno javio? Danas postoje svakvi lazovi. Ili me samo zezas i proveravas moju reakciju?" Samo je odmahnuo glavom. Ovo se ne desava! Ovo se ne desava!!! To ne sme da se desi. To nije smelo da se desi!! Imam tek 16 godina!! Sta da kazem mami i tati ako ih ikad opet vidim?
"Vidim da si bas iznenadjena. Zao mi je ako ti ovo smeta ali sad je kasno." Kako je bezosecajan. Samo je rekao sad je kasno. Kao da sam to mogla to da zaustavim. On je za sve kriv .
"Mislila sam da ce ovo da bude normalan razgovor! Zasto mi unistavas zivot svaki dan sve vise i vise?" Tad je samo ustao i izasao iz sobe. Osetila sam nesto u stomaku. Otrcala sam do VC-a i izbacila sve iz sebe. Ali nisam nista jela!! Strasno. Kad sam dosla do daha otisla sam da se umijem i operem zube. Ovaj ukus je grozan. Bljak. A ja sam kao ocekivala nesto bolje? O boze o cemu to razmisljam. Pa ok. Ovo su prvi zakovi trudnoce. Istina me pogodila kao metak i pocela sam da placem. Opet. Pogledala sam u ogledalo ispred sebe i videla sam umorno i KRVAVO lice!?#?! Zasto krvavo? Uspanicila sam se i umila sam se opet. Kad sam ga ocistila videla sam malu krvavu suzu koja mi curi iz oka. Placem krv? Pa naravno. Sad sam vampir. Ne verujem da cu se navici na ovo u skorije vreme.
"Duso? Da li si dobro?" Moja "mama" je dosla i zagrlila me. Ona mi je prava mama ali ne osecam nikakvu povezanost sa njom. Ali mnogo licim na nju. Ima blago talasastu gustu tamno braon kosu kao i ja. Imamo iste crte lica i poprilicno isto telo. Jedino sto ona ima prodorno zelene oci, a ja grozne braon.
"Pa i ne bas. Sve me boli."
"Hoces li da idemo u obilazak zatvorenika? Danas ih pretvaramo u sluge." Pa ne bi mi skodilo da malo napustim ovu sobu. Osecam se kao da sam bez svesti ali sam i budna u isto vreme. Kao da neko isisava zivot iz mene.
"U redu. Idem. Da li ce biti krvi? Bas je i ne podnosim." Krenule smo niz stepeniste ka podrumu. Ili ti reci zatvoru.
"Nece. Pa kad bi bilo ne bi te povela. Znam da ti ne bi bilo dobro." Zasto se toliko brine za mene? Zar joj je stvarno toliko stalo? Pa jeste da su me na silu uzeli od nje kad sam se rodila. U stvari zasto su me uopste odveli? Pa sad svakako ne mogu da je pitam posto smo stigle. Toliko je zatvorenika bilo poredjano u kolonu. Svi su imali kapuljace na glavama. Mislim da je to zbog mame i mene. Zarobljenici ne smeju da vide zenske kraljevske clanove. Ali ne krivim ih. Tada sam videla da dovode jos jednog.
"Ovaj je novi. Ali i njemu ispiramo mozak." Strazar je rekao. Ovaj je bas zgodan. Pomalo lici na nekoga ali ne mogu da se setim na koga. Uglavnom ritual je poceo. Kraljevi, moj i Jamesov otac, su stavili ruke na glavu prvog zatvorenika i poceli su da govore neke cudne reci. Cini mi se da su na latinskom. Ali i nisam bas obracala paznju na to sto pricaju zato sto sam nonstop gledala u njega.

~~Louis POV.~~

Vec neznam ni ja koliko dugo klecim ovde. Bole me kolena. Stavili su mi dzak preko glave mada ne znam zasto. Tada me je neko podigao. Osetio sam kako mi neko dodiruje glavu sa obe strane. Uz to su izgovarali reci na nekom jeziku. Tada mi se prispavalo i bio sam u nekom stanju izmedju budnog i uspavanog. Ali nista nisam osetio.

~~pola sata kasnije~~

Nicega se ne secam!
"Gde sam? Sta se desava ovde?" Toliko sam tiho to izgovorio da neznam da li me je iko cuo. Sta mi je ovo na glavi. Ne vidim nista. Skinuo sam to sa glave. Ispostavilo se da je to dzak. Lezao sam u nekom krevetu i osecao sam toliku vrtoglavicu da sad nema sanse da se pomerim, a kamoli da ustanem. Ko sam ja uopste. Da nisam u ludnici? Nemoguce. Ovo je svecana soba. Toga nema u ludnici. Kako ne mogu da se setim sopstvenog imena? Pa ostaje mi da pitam nekoga.
"Nemoj da ustajes. Nije ti dobro. Odmori." Ha. Lepa devojka. Bas dobar nacin da se probudis iz kome. A da nisam bio u komi? Sve je moguce.
"Sta se desilo? Ko si ti? Ko sam ja? Gde sam?" Poceo sam da je ispitujem ko ludak. Jadna devojka se skroz zbunila.
"Pa... ti... sve cu da ti ispricam. Samo polako." Ha ha ha. Bas sam talenat da nekog zbunim. Pa da vidimo sta ima da kaze. Nadam se ne previse toga posto sam previse umoran za pamcenje.

~~A/N POV.~~

Bili su tako blizu a ipak tako daleko. Delio ih je samo jedan sprat dok Ana misli da su kilometrima udaljeni. Da li ce na kraju opet biti zajedno ili ne? To samo sudbina moze da kaze, ali da li je neko poznaje? Moze li da prica sa njom? Mislim da ne moze. A mozda i jednostavno nisu bili sudjeni jedno drugom. Mislim, Ana je trudna sa Jamesom ,a i mozda se sprat ispod vec radja nova ljubav. Zivot nije lak. Nije bio, niti ce biti. Ali neka prica ide svojim tokom. Tako je najbolje.

Znam znam. Mozete da me zakoljete ili obesite sto vec nedelju dana nisam napisala nastavak ali nemam vremena. Uglavnom sledeci deo ide u subotu ili nedelju posto sam tad jedino slobodna. Molim vas ostavite MISLJENJA posto mi ona pomazu da budem jos bolja, a i da prica bude manje dosadna. Vote and comment? Hvala unapred.
KIP SMOJLING :-D :-D :-D :-D
#Emouis