Just babysitter?¿?I don't think so. (Louis Tomlinson vampire story)

15. DEO

~~ Louis POV. ~~

Vec sam dva sata zakljucan u ovoj sobi punoj ververiana (ververian je prelep beli cvet na koji su vampiri veoma alergicni.) Ne mogu ni prst da pomerim. Bilo bi mi lakse da su me odmah ubili. Sve mi se crni pred ocima. Ali najgore je to sto nisam uspeo. Nisam uspeo da spasim Anu. Sad je u rukama ovih idiota. Misli da sam je izneverio. Siguran sam u to. Sad bi zaplakao da mogu. Ali nemam snage ni za to. Mali sivi golub je prekinuo moje razmisljanje tako sto je udario u resetke na prozoru tamnice. Bio je to pitomi golub. Imao je malu plavu trakicu na nozi na kojoj je pisalo Kevin. Izgleda da je pobegao. Jadnicak. Pa sada cu barem imati sa kime da se druzim.
"Pa Kevine dobrodosao u pakao. Nadam se da ce ti biti lepo. Osecaj se kao kod kuce." Izgovorio sam samo dve recenice a vec se osecam kao da sam istrcao maraton. Pa barem necu biti usamljen. Kevin je sleteo na neku sipku koja se nalazila na drugom kraju sobe. Mislim da je zaspao. Ja se bojim da zaspim jer mozda se posle necu probuditi. Ne smem da rizikujem. Moram da se oslobodim I da izvucem Anu odavde. Znam da je kasno ali ako uspem da je izvucem mozda mozemo negde da se sakrijemo. Znam da samo mastam ali moram nesto da smislim. Kako sam samo bio glup i nisam razmotrio sve situacije. Ako momci i mama ubrzo ne dodju mislim da necu izdrzati. Moram da budem jak.

~~ Niall POV. ~~

Jos uvek nisam svestan toga sta se tacno desilo. Sve se tako brzo odigralo. Jedne sekunde smo bili spremni za napad, a druge smo bili napadnuti. O za sve je kriv onaj bastovan. Nismo racunali na to da ce se neko setati po dvoru. Svi su trebali da budu na vencanju. Ali nas savrseni plan je ocigledno imao jednu ogromnu manu. Lou je u velikom problemu. Bio je slab a ververian ce ga dovrsiti. Gospodja Tomlinson je neprekidno plakala. Srce joj je bilo slomljeno. Ali razumem je. Posle dvesta godina ona konacno stupi u kontakt sa svojim jedinim sinom i onda ga posle tri dana opet izgubi. Ali mora da bude jaka zbog Loua i Ane. Svi moramo da budemo jaki. Menjamo plan. Sada moramo prvo da spasimo Louisa i da ga odvedemo u Varsavu na oporavak. Jeste da je daleko i da ostavljamo Anu bez zastite ali oni nece dozvoliti da joj se ista desi. Tamo ce da zivi kao prava princeza. A to je najmanje sto zasluzuje. Ne znam da li mi se pricinjava ili ne ali imam osecaj da je volim. Tako je lepa, zenstvena, ima svoj stil, ima veoma cvrst i odbrambeni stav, tajanstvena je… Jednom reciju, savrsena je. Od kad sam je prvi put video znao sam da je ona ta. Jedina prepreka… to jest DVE prepreke koje se nalaze izmedju nase buduce savrsene veze su James i Louis! Moram da ih se otarasim. I imam savrseni plan za to. Kad budemo isli da ih oslobodimo ja cu da idem po Anu a oni po Louisa. Dogovoricemo se da se nadjemo kod kuce ali nas dvoje necemo doci. Oticicemo u Irsku. U moju prelepu Irsku. Moracu prvo da joj obrisem pamcenje i da je ubedim da je ona samo moja. Oko toga ce da mi pomogne Liamovo ciribu-ciriba. Zivecemo srecni. Ali da ne idem previse u buducnost. Idem da se odmorim da bih mogao da smislim savrsen plan.

~~Ana POV. ~~

Pocinjem da se navikavam na ovu rutinu. Nije vredno plakati za nekim ko sigurno ne place za tobom. Mislim da je njegov plan od pocetka bio da me preda ovim moronima, ali nema veze. To sad nije vazno zato sto pravi pakao uskoro pocinje. Culo se vristanje iz prizemlja. Istrcala sam iz sobe i videla sam nekoliko ocigledno divljih vampira kako se opiru i vriste dok ih vojnici drze. Bili su ispred tronova na kojima su sedeli James i njegovi roditelji. Anastasija me je videla i skoro trceci dosla do mene. Pocela je da me gura uz stepenice nazad ka sobi.
"Ovakvo nesto princeza ne sme da gleda. Kaze se da je to losa sreca. Molim te sedi ovde. Ostacu i ja sa tobom." Brizno je rekla i obe smo sele na krevet. Taman kad sam htela da je pitam sta se desava culi su se preglasni krikovi i vristanje. Zvucalo je kao da su nekoga klali. Zapusila sam usi najjace sto sam mogla ali nije bilo dovoljno. Ne znam zasto ali sam pocela jako da placem. Ovo me je podsetilo na moj jadan zivot. Na osobe koje sam povredila i Osobu koja Me je povredila. Nisam znala kakav je to osecaj ali sada sam to saznala na najgori moguci nacin. Anastasija me je snazno zagrlila i pruzila mi utehu koju nikad nisam dobila a koja mi je bila ocajnicki potrebna. I svaka moja misao se zavrsavala na njemu. Opet. A sta ako on nije mogao da me spasi? Sta ako im je plan propao? Pa mogu da saznam na samo jedan nacin. Poslala sam mu telepacionu poruku.
"Lou da li si dobro? Zasto nisi dosao. Ti ni ne znas koliko mi je tesko. Zasto si me ostavio?" Cekala sam i cekala oko pola sata ali odgovor nije dolazio. Kad je Anastasija otisla pokusavala sam opet i opet ali nista. Nije rekao ni slovo. A primio je poruke. Znam to. Tada sam se setila onog vristanja od malopre. Sisla sam dole i videla jamesovog oca koji je zamisljeno sedeo na svom prestolu. Okrenuo je glavu prema meni i pokazao mi rukom da pridjem. Dosla sam polako i poklonila sam se.
"Vase vampirstvo da li bih…"
"Stani Ana. Nemoj da mi se obracas tako. Zovi me oce. Ili tata. Kako god hoces. Ti si sad deo porodice. I sto se tice tvog pitanja ono vristanje su proizveli divlji vampiri koji su malopre spaljeni. Nista se ti ne brini. Sve je uredu. Mozes da ides. I zapamti, nemoj ni sa kim da pricas o ovome. Opasno je po dete." Kakvo dete? Ja nisam trudna. Ne razumem. Htela sam da ga pitam nesto ali ako je rekao da idem, poslusacu ga. Divlji vampiri? Zasto su ih spaljivali? Nista ne razumem. Moracu da pricam sa Jamesom. Usla sam u sobu ali je James vec spavao. Pa izgleda da ce razgovor biti odlozen za sutra. Presvukla sam se i legla u krevet ali sam odjednom cula zvuk u glavi...
"Bices moja uskoro..."

I nakon sto godina 15. deo je ovde. Izvinjavam se svima koji su cekali,ali nisam imala vremena. Nadam se da vam se svidelo. Hvala na komentarima na 14. delu. Vote and comment? Hvala unapred. KIP SMOJLING :-D :-D :-D :-D
#Emouis