Just babysitter?¿?I don't think so. (Louis Tomlinson vampire story)

29. DEO

Nemojte odmah da me koljete. Imam izgovor XDDDDD

(Pesma je obavezna!!!!! Zar nema glas kao Harry? Znaci ne verujem!!)

~~Louis POV. ~~

Pre nego sto sam uhvatio kvaku, Ana je sa prebledelim licem otvorila vrata. Mora da je to od nesvestice. A ja sam trebao da budem tu, uz nju. Kao i ceo moj jebeni zivot. Da li sam toliko sebican da vecinu dana mislim samo na sebe? Pa mislim da jeste. Koja sam ja stoka. Kad se samo setim njihovog prvog rodjendana. Da li sam bio tu? Naravno da ne. Otisao sam u provod sa drustvom iz tima. Ili jos onda kada su Ani isli na zivce. Kada im je rastao prvi zub na primer. Tada su plakali kao da ih neko kolje kad moram tako da kazem. Uvek sam ustajao i izlazio iz kuce i odlazio u kratke setnje. Ni tada nisam bio uz nju. Bacila mi se u zagrljaj i pocela da place jace nego sto je iko ikada plakao. Nonstop je ponavljala Jenniferino ime. Stajali smo tako nekoliko minuta u nepodnosljivoj tisini i jos gore je to sto nije bila potpuna tisina. Ana je plakala. Rekao sam sebi da nikada vise necu dopustiti da pusti ni suzu, ali izgleda da ne treba da obecavam ono sto ne mogu da ispunim. A cini mi se da mnogo toga ne mogu da uradim. Podigao sam je kao mladu i uneo u kucu. Svi su pogledali u nas dvoje ali im nisam uzvratio pogled. Sve zbog straha kakva ce im osecanja biti na licu. Iako sam mozda malo preterivao ipak sam se plasio. Polako sam je doneo do nase sobe i stavio je na krevet jos uvek je ne ispustajuci iz zagrljaja.
"On se nece zaustaviti!!!!! Znam da nece!!! Ubice nas sve."
Lagano je podigla glavu i pogledala me u oci. Njene oci boje cokolade pune ljubavi prema svima nama sada su bile pune suza, skroz bezivotne, skroz tamne. Osecanja koja su se videla na njoj bila su neopisiva. Mrznja, bes, tuga. Zelja za predajom? Moram da pazim na nju da ne bi uradila nesto glupo. I znao sam da hoce.
"Louis! Predacu se. Ne smem da dopustim da meni najdrazi pate! Ovo je sve zbog mene!" 
Glas joj je pucao na svakoj drugoj reci. Sta ona to prica! Misli da cu tek tako da je pustim? Misli da je predaja jedino resenje? Boze moj!

"Ana, tako ti svega, nemoj da pricas gluposti! Nigde ti ne ides. Mislis da mozes da zaustavis sve sto zele da urade? Ne mozes! Oni ocekuju da se predamo. Ali ne. Ne smemo."
Stao sam na sekundu da big uhvatio malo vazduha. Bas sam hteo da nastavim sa govorom, ali mi je nesto drugo palo na pamet. Umesto da nastavim sa pricanjem poceo sam da pevam pesmu koja je savrsena za ovu priliku. Meni veoma blisku.

"You say there's nothing left to fight for 

cause this feels like too much. 

Your heart is to afraid to want more 

of the pain you left to touch. 

You only win if you don't give up,

cause love is war and war is love."

 Samo je spustila glavu ali se videlo da se nasmejala. Bar onoliko koliko je mogla. Ponovo je podigla glavu ovog puta sa malim trackom nade na licu. Snazno me je zagrlila i ne znam kako ali sa svakim njenim poljubcem i zagrljajem, cak i pogledom, sve je vise volim. Svaki dan uspe da mi dovede osmeh na lice. Pa cak i u uzasnim situacijama, kao sto je ova na primer.

"Upravu si. Moram da se borim. Svi moramo. Ali ne znam da li cu izdrzati. Ovo je previse."
I tako svi ponekad gubimo nadu ali je ona gubi previse. Uopste nije sigurna u sebe i misli da je nemocna. Sta god da joj kazem sigurno mi nece verovati i tako je uvek bilo i uvek ce biti. Pomalo je smotana i sramezljiva. Uvek kad uradi nesto glupo, ili otrci u sobu ili sakrije lice u ruke, a zanimljivo je to sto nikada ne pocrveni. Dobro ajde i jeste kad smo se tek upoznali, onda je pocrvenela nekoliko puta. Ali ipak. 

"Mislis da necu biti sa tobom? Gresis. Izdrzaces i ti to znas. Svi su uz nas."
Izvukla se iz mog zagrljaja iako sam pokusao da je zadrzim. Polako je sisla sa kreveta i krenula da otvori prozor. Cim ga je otvorila, svez vazduh je ispunio sobu i moja pluca. S tim da je bila noc, mesec je bacao sjaj na njeno vec prelepo lice. Zatvorila je oci i nekoliko puta duboko udahnula. Celu sam je osmotrio. Uprkos svemu sto se desavalo od trenutka kada smo se prvi put sreli, ona je ostala ista. I dalje je prelepa, zgodna tinejdzerka... I mislim da ce takva ostati celog zivota.
Vrata su polako pocela da se otvaraju i unutra je usao Harry sa Davidom u rukama. Dosao je do kreveta i lagano ga spustio na njega.
"Do malopre je plakao. Sada se malo smirio. Nije bas dobro podneo ove vesti." Ana je dosla do Davida i poljubila ga u celo.Na Harriju su se i dalje ocrtavali veliki podocnjaci i crvene oci. Cudno je to. On nikada nije skrivao suze. On, i da mu ugine macka, bi mogao da place u sred trznog centra. Kaze kako se posle slobodnije i jace oseca. Drago mi je sto ga imam kao najboljeg druga. Ne znam zasto, ali zagrlio sam ga. Mislim da mi je u tom trenutku vise nego ista bila potrebna uteha. A on je jedini mogao da me utesi. Posto je bila tisina mogao sam da cujem pevanje kroz jos uvek otvoren prozor. Polako sam se udaljio od kreveta i dosao do prozora. Napolju je bio mrkli mrak, ali se pevanje culo sa drveta blizu kuce. Kada sam bolje pogledao video sam sovu. Jednu veliku sovu, pepeljasto sivog krzna. Prestala je da peva meni veoma poznatu melodiju. Pogledala me je i video sam da ima morsko plave oci. Sove nemaju plave oci!! Rasirila je krila i doletela do prozora. Pomerio sam se da bi uletela u sobu. Sletela je na pod i vec u sledecem trenutku Niall je bio tu. Kao sto sam predpostavio. Laganim koracima se priblizavao mestu gde je David lezao. Cucnuo je pored njega i pomazio ga po glavi. David se probudio i prvo pogledao u Anu i mene, zatim Harryja i na kraju kada je video Nialla brzo je ustao i bacio mu se u zagrljaj.
"Ujka Niall, svi kazu da Jennifer vise nema. Reci mi da lazu." Svojim tihim glasom koji te tera da places u ovakvoj situaciji ga je pitao. Mislim da on jos nekoliko godina nece biti svestan sta se uopste i desilo. A i sta ce Niall ovde? Ujka Niall? Zar on nije jos pre neku godinu otisao bez pozdrava i bilo cega? Sad se od jednom pojavljuje, ulazi mi u kucu bez i jedne reci i sada saznajem da ga David zove ujka? Ovo postaje sve ludje i ludje.
"Tise maleni. Nemoj o tome da razmisljas. Saznaces sve u svoje vreme." Nakon sto je izgovorio te reci uputio mi je pogled "sve cu ti objasniti kasnije"...

Paaaaaa........ Drago mi je da sam se vratila. Prekrsila sam obecanje samo zato sto mi je mama u zadnjem trenutku rekla da idemo negde i nisam stigla da postavim ovaj deo. Sorry.
Odlucila sam da ce ova knjiga da ima 40 poglavlja. Takko da nije jos puno ostalo.
Vote and comment???  Hvala unapred....
KIP SMOJLIUNG :-D :-D :-D
#Emouis