jednom u nikad

II

panika kreće
onda kada se
mrak na prstima
tiho uvuče
u moj dom
boliš me u tmini
prazne duše
prevelik je ovaj krevet
stoga
ležem s mrakom
u njega
i voli me tako bolno
da mi neretko
liju suze
nije strašno
sve dok ne zavlada tama
vesnica mraza
i zlotvorka loših misli
nije strašno
dok ne padne noć
— ovih dana se smrkava ranije