Efekat Ljubavi ✔️🔚

1 poglavlje

Nisam normalna! Zvanično su mi popustili živci! Umesto da spavam, ja se prevrćem po krevetu, na levo pa desno, pa na leđa, pa na stomak i onda u sedeći položaj. U tri sata ujutro ja razmišljam o Drugom svetskom ratu. Rat između Nemačke i Sovjetskog Saveza otpočeo je 22. juna 1941, kada su Nemačke trupe izvršile invaziju na deo Poljske koje su prethodno okupirali Sovjeti. Zamišljam te jedne civile koje su svašta trpeli, od iživljavanja nad njima do svega, jer svaki vojnici su isti na svoj način. Umirali su od gladi, od zimoće, teška vremena koja ne želim da se ikada ponove. Posledica razmišljanja o ratu je svakako zbog knjige koju sam pročitala. Bronzani Konjanik je za mene najdivnija knjiga koju sam pročitala, brutalna i puna suza. Tatjana i Aleksandar su divan par koji su me naučili da ljubav postoji. Prava ljubav postoji i čeka na tebe negde na kraju sveta. Pročitala sam je u jednom dahu i sve što mogu je da razmišljam o njima. Bilo bi dobro da mi se misli samo drže tu! Mislim i o Catherine Great, o tome kako je hrabra žena otela vlast i postala carica. Znate ono kada legnete i ne možete da spavate, pa se prevrćete po krevetu i maštate? Sigurno ste imali lepu maštu; udati, srećni, zaljubljeni i bogati. Pa moja mašta nije pronalazila tačku s tim. Ja sam jednostavno razmišljala o glupostima koje mi nisu potrebne, jednom sam čak i provela noć guglajući o Vikinzima i njihovim vladarima. Da volim istoriju! Ali, isto tako i ne znam šta ću od dosade! Zamenila sam dan za noć, ustanem u dva- tri popodne, do uveče sam s društvom i onda sve što mi ostane su lude mašte.

Jedem hladne sarme u četiri jer me mrzi da ih ugrejem. Dobre su zaista, mama ih je namestila. Razmišljam kako bi bilo dobro da unesem neke novine u svoj život. Ja volim svoj život. Živim sama sa svojih dvadeset dve godine u stanu koji sam dobila od tate na poklon, tata mi ima love pa je samim tim moj život i dobar. Iskreno ljena sam za posao, možda i razmažena, ali meni je ovako za sada super. Kada se prejedem samo se izvrnem u krevet, listam po instagramu, kuckam poruke i tako zaspim tek ujutro.

Jutro mi počinje u dva sata, s velikim sendvičem. Posmatram platno, za sada sam zadovoljna, umočim četkicu u crvenu boju i malo se prospe po meni. Umetnik sam, slikarka koja još uvek nije imala izložbu, mada radim na tome. Imam slike koje želim da izložim a još nisam sigurna koliko su dobre. To je moja strast. Oduvek sam sanjala o izložbi, kako bi to trebalo da ispadne, gde bi trebalo da se ogranizuje i sve je ostalo na razmišljanju. Kada su mi četkice u ruci, kada prelazim po platnu osećam se živom, svojom i drugačijom. Iritantna glasna buka odzvanja sobom, ta glupa pesma koju sam slučajno stavila za melodiju zvona i nikako da promenim. Dohvatim telefon i javim se.

„ Aaaaa", dahće i cvili i onda čujem da nešto nerazumno psuje.

„ Reci, sestro", nasmejeno se javim.

„ Beba dolazi!", vrišti.

„ Kako?", ispustim četkicu dole. „ Zar nije rano?", zbunjeno izustim.

„ Aaaa! Odkud ja znam? Šta misliš da li sam se porađala pre ovoga?", vrišti. Čudno je moju uštogljenu i hladnokrvnu sestru čuti ljutu.

„ Dobro smiri se!", opušteno izgovorim.

„ Pukao mi je vodenjak na poslu! A moj seronja od muža mi je rekao da mi tako i treba kada sam htela da radim do kraja!", duboko diše i krene da psuje svog muža. U pravu je taj njen muž. Prošle godine se udala za bogataša koji ima veliku građevinsku firmu, upoznali su tako što je on bio klijent u banci. Ona je do zadnjeg dana radila jer nije mogla da sedi kući.

„ Zar nije došao po tebe?"

„ Došao je, samo što je ljut na mene, iskreno i ja sam na njega!", čujem ga da joj govori da se smiri i da duboko diše. Želim da me neko voli, ko što on voli nju. „ Sačekaj sekundu", čujem kako mu govori da ga voli i onda se pomiri s njim.