Efekat Ljubavi ✔️🔚

14 poglavlje

„ Ljut si?", izustim tiho i spustim glavu kako ne bih posmatrala njegovo namršteno lice. Šta god da mi kaže; u pravu je. „ Izvini! Ne znam šta mi je ljubavi, samo u zadnje vreme sve mi je stresno", suze mi se spuštaju niz lice dok on bez reči stoji ispred mene. Bez reči i to pakleno boli.

„ Poslaću ti papire za razvod", ledeno izusti i krene prema vratima, koračam za njim i zgrabim za ruku u nameri da ga zaustavim.

„ Ljubavi, ostani. Molim te, znaš da nisam tako mislila. Molim te!", leđima mi je okrenut prema vratima i ako jednom ode znam da se nikada neće vratiti, a ja ću ga izgubiti zbog mojih glupih strahova i ponašanja. „ Oprosti. Znaš da te volim, mnogo te volim. Nemoj da ideš!", očajno ga zamolim.

„ Besan sam! Ema ako ne možemo da živimo normalno bez drame, onda je najbolje da se razvedemo dok smo na početku", tim rečima me udari pravo u srce, taj oštar bol me razara.

„ Za koga je najbolje? Za tebe?", viknem. „ Uopšte me ne razumeš, prošla sam kroz dosta stresa u zadnje vreme. Četiri zaručničke proslave; dvaput si me zaprosio, pa onda su tvoji roditelji došli da traže moju ruku, pa onda je mama smatrala da moramo da imamo proslavu povodom zaruka. Imala sam dve devojčke noći, jednu za nas devojku i jednu kako bi naše mame bile zadovoljne! Dve svadbe! Hej! Dve svadbe! To nije normalno! Naše mame su mi popile krv na slamčici! Nije prošlo ni pet dana od venčanja a ti hoćeš da se razvedeš jer sam malo vikala na tebe i sramila. Pa znaj jebeno da mi nije lako!", prebacim mu sve što sam skupljala u sebi, sve mi se nakupilo i umorilo me je borba s mojom i njegovom mamom pošto su želele sve nešto ogromno i glamurozno. „ Idi! Ako misliš da nisam vredna i ako me ne voliš idi! Ako zakoračiš preko ovoga praga za mene si mrtav!"

„ Ema breckaš se za svaku sitnicu, trpim, ali imam i ja određenu granicu!", uhvati me za ramena. „ Da te ne volim, ne bih te trpeo ni sekunde!Razumem te, ali razumi i ti mene. Umesto da uživamo u medenom mesecu, ti dramiš i plačeš za svaku sitnicu. Zajebi to što se izderavaš na mene, ali ti dušo konstantno plačeš a ni sama ne znaš razlog!"

„ Plačem jer ima razloga. Ne plačem sigurno samo da bih plakala", napućim usne ljutito.

„ Poješćeš mi živce", izusti i odmakne se od mene.

„ Zašto si me oženio? Ako me ne voliš i ne sviđa ti se moj karakter; šta onda tražiš sa mnom?"

„ Volim te luda ženo!", vikne.

„ Ne deri se na mene!", ljutito mu uzvratim. „ Nemoj da ideš, izvini, samo ne znam šta mi je!", gledam onim mojim pogledom za koje znam da ne može da odoli. Vrtim ga oko malog prsta jer mi on to dozvoljava, a sve ima svoju granicu koju mi je on jasno stavio do znanja. „ Ljubavi, znam da si ljut, ali nemoj da se ljutiš na mene", tužno izgovorim.

„ Dođi pekmezu mali", povuče me u zagrljaj i stegne. „ Tvoja energija je energija koju plešu krugovi leptira, malo su lepi i srećni leptirići, pa se pojave oni ludi i mračni leptiri i izazovu krug vatre u tebi", dlanovima pokupi moje lice i natera me da ga pogledam u oči. „ Mogu da izdržim svaku tvoju bubicu, svađu, galamu, ludost, ali ako ponovo pomeneš razvod, okrenuću se i otići bez reči!"

„ Dionise nas dvoje smo između zajedničkog romantičnog medenog meseca i pakla da sve upropastimo", naslonim šaku na njegovo lice i jagodicama prstiju mazim ga mazim po bradi koja me bocka. „ Oboje imamo nagle temperamente! Ne tražim od tebe da mi popustiš - daleko bilo. Samo želim da znaš da ne radim to namerno, razmažena sam i navikla sam da sve bude po mom, a ti doprinio da budem još veći razmaženko. Volim te i ti voliš mene. Nemoj da se razvedemo, pa da onda posle moramo ceo krug ispočetka. Jer ja bez tebe ne mogu, ako bude trebalo; udaću se još jednom za tebe!", poljubi me u čelo i zagrli me, smiri me tim zagrljajem.