"pobrinule smo se da niste blizu nas"

170 5 0
                                    

Sta reći plače mi se trenutno, svi kada napune 18 godina idu na letovanje sa drustvom a ja moram sa mojim roditeljima, ja njih volim ali nije fer bar idemo zajedno sa mojom najboljom drugaricom i njenim roditeljima. Uspele smo da idemo istim autom
>ne mogu da verujem da se Aleksa izvukao i da su ga pustili da ide sam a mene nisu <
Aleksa je brat moje najbolje drugarice Anje
>nije fer ni za mog brata on je stariji svega 2 godine <
>ali opet Aleksa je samo godinu od mene<
>zaglavile smo ovako mozda i ne bude tako loše<
Pokušala sam pozitivno da razmišljam
>ali opet mesec dana<
Ubacila se Anja
>Aleksandra, Anja krećemo uđite u auto<
Sele smo na nasa mesta i vezale pojaseve, stajali smo do sad na granici zbog prevelike guzve krenuli smo bas davno sigurno je bilo oko 3 popodne a sada je 6 ujutro. Morala sam da se prebacim kod roditelja u auto dok pređemo granicu.
>kako se zabavljate<
>dobro<
Nisam želela da kukam i da se žalim ne mogu nista da promenim na bolje moze da mi bude samo gore
Ubrzo smo prošli granicu i odmah posle stali u prvi kafić koji je bio u blizini, bilo je jako toplo i ako je 6 ujutro, Anjini roditelji su zauzeli mesto na terasi kafića, pridruzili smo im se
>Aleks ajmo do toaleta<
Ozišla sam sa Anjom i obe smo jako umorne i pospane jer nismo spavale noćas a takođe i veče pre
>planiraš li da spavamo sad malo<
Pitala me dok je bila u toaletu
>zapravo sam baš razmišljala o tome trebalo bi da odmorimo pa tamo da ludujemo od početka kako treba<
Čula sam njen smeh a ubrzo se i pojavila oprala je ruke a ja sam se umila kako bih se malo osvežila, osušila sam lice i ruke ubrusom pa smo otišle kod roditelja, ispred njih su bile kafe
>sada će doći konobar da naručite<
Kaze moja majka
>dobar dan izvolite<
Obrati nam se mlađi zgodni konobar, Anja i ja se pogledamo pa se nasmejemo
>hahaha, ja ću ne gazirani sok<
Kazem
>od čega imamo jagodu, jabuku, ananas, breskvu...<
>jagodu<
>u redu, a za vas<
>ja ću ananas<
Otišao je a Anja i ja se opet pogledamo
>inače stizemo u Budvu za tri, tri ipo sata otprilike i idemo pravo u jedno mesto u blizini u smestaj <
>to je super<
Rekle smo u isto vreme
>predviđen put od maksimalno 10 sati će se pretvoriti u put od 18 sati ne mogu da verujem da smo proveli 8 sati na granici, neverovatno<
Komentarisao je Milan, Anjin tata
Ubrzo su i nama stigli sokovi i svi smo pili svoja pića u tišini. Kada smo završili tate su platile i otišli smo u auta dogovorile smo se da će svaka biti sama u autu da bi se naspavale kako treba čim sam sela u auto namestila sam stvari, napravila sebi mesta i sklupčala se na sedistu nije mi trebalo puno vremena i zaspala sam
~~~~~~~~~~~
Iz sna me budi tatino dozivanje
>Aleksandraa...budi se stizemo za minut<
Ponavljao je moje ime bar 3 puta, pokrili su me mojim omiljenim ćebencetom, ispravila sam se u sedeći polozaj pogledala okolinu prelepo je sa jedne strane je more, peščana plaža, ljudi i deca a sa druge, kuće, vile i sada kreće manja šumica u koju skrećemo, asfaltiranim putem širokim dovoljno za dva automobila da se mimoiđu nastavili smo put i ubrzo se našli na manjem parkingu, parkirali smo se a za nama su stigli i Anjini roditelji. Prstima sam prošla par puta kroz kosu kako bih se uverila da je sve na mestu dok sam se obuvala.
>stigli smo<
Još uvek ne vidim nikakav smeštaj, izašla sam iz auta i okrenula se par krugova oko sebe osmeh mi se pojavio kada sam duboko udahnula i osetila miris soli i mora.
>hajde Aleks, uzimaj stvari oa da krenemo<
Obratila mi se mama, od kadsmo stigli osmeh mi je na licu i on je iskren, mnogo volim more i ipak sam srećna sto sam ovde. Uzela sam ranac na leđa i moj ogroman kofer koji mo je tata morao izvaditi jer je ogroman ali u bukvalnom smislu, Anja je imala isti samo u drugoj boji, moj je crn a njen plav.
>idemo<
Zajedno smo se uputili betonskom stazicom ka jednoj manjoj kućici na kojoj piše recepcija pogledala sam malo oko nas i videla par kuća sa desne strane i puno bungalova sa leve
>sačekaćemo ovde, Milan i Dragan će uzeti ključeve<
Rekla je moja mama i mi smo stajali ispred te kućice dok su tate ušle i posle nekoliko minuta izašle sa ključevima.
>imamo iznenađenje za vas dve<
Rekao je moj tata
>koje<
Pitale smo u isto vreme
>stvarno znamo koliko ste
želeli da idete same sa svojim drustvom na more, ali ipak nije tako i niste se mnogo bunile kada ste saznale da idete sa nama, nećete biti u smeštaju sa nama<
Zbunjeno smo se pogledale
>nego<
>mi smo u kući 201 a vi u bungalovu 18 a<
Počele smo da vrištimo od sreće zagrlile smo roditelje pa i jedna drugu
>pobrinule smo se da niste blizu nas<
Šapnule su nam mame
>ako vam nesto treba vi zovite doručak vam je u restoranu iza svako jutro od 7 do 9 ima i večera od 19:30 do 21:30 koja vam je plaćena preko dana restoran ne radi, Milica i ja kuvamo i računaćemo vas, znate koja smo kuća i to je to<
zagrlile smo ih još jednom pa krenule u suprotnom pravcu od njih svega 5-6 metara kasnije staza se završila i sada kreće staza od kamenčića i peska i moramo da nosimo kofere

NASE LETOWhere stories live. Discover now