NASE LETO

"izgleda da bi trebalo da odem sada"

>sta ćes bre ti ovde<
>ostavila si me samog<
>e taman zajedno da priznate<
Ubaci se Flin
>staa<
Pitali smo u isto vreme zbog čega se on nasmejao
>ajde malo da radite vi<
Ustala sam i pošla za njim u radnju
>sta treba<
>hmmm... Nisam smislio<
>mozemo da obrišemo sve<
Dobacim i on klimne glavom
>sada ću doneti krpe<
Klimnula sam glavom i on se udaljio
>zašto si otišla bez mene<
Pitao me čim je Flin otišao
>želela sam da provedeš vreme sa Aleksom i ostalima ja sam svakako Flinu obećala da ću doći da pričamo a sada se ukazala prilika pa sam samo došla, zašto si ti došao ovamo<
>ne znam<
>znaš znaš<
Dobaci Flin i da nam krpe i ostalo za čišćenje
>srećno vam bilo vidimo se kasnije<
>vidimo se<
Odgovori mu Luka
>ali ja sam htela da ti i ja pričamo<
Okrenuo se kada je bio na vratima
>pričaćemo drugi put sada vi imate o čemu da pričate<
Nismo nista rekli ja jer znam na šta misli ali sta Luka ima sa ovim mislim jeste da se on meni sviđa ali ne i ja njemu
>ALEKS<
Cimnula sam se
>zamislila si se<
>tu sam tu sam<
Kazem i krenem sa čišćenjem, popela sam se na stolicu i počela sa nekim policama, zapravo uopšte nije toliko prljavo kao da je nedavno čišćeno ali smo čistili u tišini. Lukin telefon je zazvonio i nakon prvog zvona se javio
>Nina?<
Javi se i to mi privuče pažnju
>ŠTA<
Poviče srećno
>kada?... Dolazim<
Prekine, pogledala sam ga imao je ogroman osmeh na licu
>idemo nazad<
>sta<
Pitam zbunjeno
>moram nazad došla je Nina<
Još uvek mi nista jasno nije
>pa idi<
>idemo zajedno<
>ne ne idemo<
>zašto<
>sta ću tamoo<
Čini mi se kao da počinje rasprava
>ja moram da se vratim <
>Luka sve je u redu sta ti je idi nazad ja ću doći vozom<
Sada sam ozbiljnim tonom pričala
>vidi ne želim da se svađamo hajde samnom nazad neću da te ostavim sta ćes raditi ovde<
>ČISTIĆU<
>NE GLUPIRAJ SE, vidiš da je sve čisto<
>IZLAZI<
Jako glasno mu kazem i pokazem ka vratima, izleteo je i naišao na Flina
>sta se dešava<
>Moram nazad<
>zašto<
>Nina je došla<
>Nina? Dobro i sta je problem<
>ona ne želi da ide<
>ČEKAJ NINA<
Poprilično glasno kaze pa pogleda u mom pravcu pravila sam se da čistim
>da Nina, nemam vremena<
Kaze Luka dosta tiše
>Lukaa...<
>stvarno moram da idem, ona ne želi kaze čisti neka čisti neka je<
>momče pazii sta radiš i dobro razmisli<
>ZNAM STA RADIM<
>PRESTANI DA VIČEŠ VIŠE I IDI<
Po prvi put čujem ovaj ton od strane Flina, nikada ne bih rekla da on moze ovako da zvuči Luka se samo okrenuo i otišao, jako brzo se odvezao
>Flin...<
>izvini devojče<
>sve je u redu, da pričamo? Nema smisla da čistim sve je čisto već<
>znam malecka, sedi<
Opet smo seli ispred
>ne mogu a da ne pitam... <
>Nina?<
>mhm<
Duboko je uzdahnuo
>ona i Luka su bili zajedno, dugo... Sigurno 5 godina<
Napravio je kraću pauzu i sve mi je bilo jasno
>to se završilo pre godinu ipo dana skoro dve, on je bio unisten pravio je gluposti kratko rečeno uništavao je sebe nekako je prešao preko svega ali izgleda... <
>gde god je nekad jako gorelo, dovoljan je jedan jedini poziv, pogled, pesma ili situacija da se plamen opet zapali <
Kazem tiho
>plašim se da si u pravu<
>znam da jesam, vidim, ali zašto se samnom prepirao<
>ne znam ali više mu nema spasa ako sada uradi bilo sta sa njom moraš da odeš tamo<
>voz je za par minuta ovde<
Kazem nakon sto pogledam u sat
>ali on nju voli sta ja da radim tu<
>spasi ga mila, ako ne zbog tebe zbog mene to uradi<
>stalo mi je do njega ali plašim se, obradovao joj se samo zbog poziva javio u roku od 2 sekunde to je sve već gotovo<
Ustala sam, Flin me zagrlio
>barem pokušaj<
>hoću<
Odvojili smo se i ja sam otišla na stanicu, misli su mi haos previše toga...
Sela sam u voz
>dobar dan još jednom<
Kaze ljubazno kondukter
>dobar dan<
Potrudim se da budem sto ljubaznija
>ohh vaše raspolozenje je pokvareno nadam se da na to nije uticalo nista ozbiljno i da ćete biti ubrzo veoma bolje<
>hvala Vam<
Čekirao mi je kartu i otišao, nisam slušala muziku ali misli nisam čula sve je pomešano i previše je svega...
>ovo je Vaša stanica<
>Hvala Vam puno tačno bih je prošla<
Zahvalila sam još jednom i izašla iz voza
"trci stalo ti je do njega"
Rekla sam u sebi i pojurila kroz stazicu i dalje razmišljajući o svemu sto mi je Flin rekao, nisam gledala i poletela sam unapred
>aaaaa<
Vrisnula sam, kolenom sam pala na kamen i krv je potekla, sela sam tu gde sam pala
>SMOTANA<
Opsujem za sebe nedaleko sam od recepcije ali me niko nije čuo sto mi je olakšavajuća okolnost pogledala sam ranu, nije da je mala ali preživeću desno koleno je sasvim u redu a i dlanovi su samo malko oguljeni
>sta ja radim<
Obrišem suze koje su nesvesno potekle i ustanem niz nogu mi se krv slivala ali sam nastavila i samo sam se molila da neću nikog sresti, ubrzala sam koliko mi je koleno dozvoljavalo nekoliko ljudi je prošlo
>da li si dobro treba li ti pomoć<
>sve je u redu, hvala Vam<
Svima ljubazno odgovorim i dodjem do našeg bungalova, zaključano je pa naravno, bila je i poruka
"ključe u Lukinom bungalovu, recepcija nije radila"
>uff Anja uff<
Pokucala sam na njihova vrata i ušla, ne čekajući odgovor, ostala sam u šoku, bili su u njegovoj sobi a vrata otvorena, devojka mu je sedela u krilu kraće braon kose vitke linije pogledali su me oboje
>puno se izvinjavam moj ključ je ovde<
Okrenula sam glavu u stranu i dohvatila ključ
>izvinite još jednom<
Izjurila sam i potrcala sam ka mom bungalovu ali opet se spotaknem ovaj put na stepenik ispred naseg bungalova zbog suza u očima samo sam sela i stavila lice u dlanove čula se galama iz njihovog bungalova, naglo sam ustala i trudila se da otključam ali su mi se ruke tresle
>IZAĐI VIŠE MRZIIM TEE<
Luka je blago rečeno vrištao, uspela sam da otključam i uđem u isti
>ALEKSANDRA<
Vikao je ali se nisam odazivala samo sam sela na pod naslonjena leđima na vrata i plakala koleno me bolelo ali to nije bio razlog mojih suza on je bio, dozivao me
>ODLAZI LUKA<
Povičem napokon i čujem ga na vratima
>Otvorii molim tee<
Pomerila sam se u stranu pored vrata
>STA HOĆES<
>otvorii<
Govori sve tiše pa opet pokuša da otvori vrata
>ALEKSS<
Vrisne kad me vidii, seo je pored mene i zagrlio me ali mu nisam uzvratila
>sta sam uradio Bozeee<
Zaplakao je
>zagrli me molim te, oprosti mi<
>mrzim te<
Progovorim jecajem
>nemoj... Nemoj... Molim tee<
Ustane i izleti iz bungalova, ustala sam izula se i otišla u kupatilo pustila sam vodu i oprala krv, rana zapravo nije ni velika, vratio se h bungalov sa plavom kutijom, došao kod mene bez reci sa crvenim suznim očima, ugasio vodu i uzeo me u naručje i stavio na stolicu, on je seo na pod i iz kutijice uzeo gazu i jod pa mi očistio ranu pa na istu zalepio veliki flaster opet me uzeo u naruče i spustio u krevet ps legao pored mene, nismo Progovorila jednu jedinu reč
>ako želiš da odem samo mi reci i iste sekunde ću otići<
Progovori, okrenula sam mu leđa i zažmurela, nisam rekla da ode nisam želela to da me zagrlio ne bih se bunila ali samo je ležao pored mene. Neko je kucao ustala sam i pokazala mu da ćuti, klimnuo je glavom, otvorila sam vrata i videla onu devojku od malopre
>sta hoćes ti<
>ko si ti Luki<
>zašto je tebe briga<
Drsko kako ona samnom tako ja sa njom
>Luka i ja... <
>bili ste zajedno da, pre skoro 2 godine, to je gotovo<
>srećo doleteo je čim sam ga pozvala<
>zašto si ti uopšte došla kod mene, otkači me se, izvinjavam se sto sam vas prekinula ključ je bio tamo nisam mogla kroz prozor da uđem,takođe nisam ni znala da ste tu<
>pričao ti je o meni znači<
>HAHAHHAHAHAHAHHAHA<
Smejala sam se preglasno
>ne vrti se svet oko tebe saznala sam od nekog drugog molim te me sada ostavi na miru<
Zalupim vrata i zaključam
>znaš...<
>znam<
Samo je ćutao
>mozes da ides ako želiš ali ja te neću oterati sve je tvoja odluka samo mislim da moras ozbiljno da razmisliš sta želiš, shvatam ja da ti nju nisu preboleo<
>jesam<
Prekinuo me
>nemoj me prekidati... I kako jesi pa skočio si do plafona kada te pozvala vikao na mene... na Flina... pobogu<
>žao mi je<
>i treba da ti bude<
Sela sam na ivicu ugaone a on na ivicu kreveta naspram mene
>kako si pala<
Zaćutala sam i dobro razmislila da li da mu kazem istinu
>potrčala sam a u glavi razmišljala o sto različitih stvari i spotakla se<
Slegnem ramenima
>plakala si<
>jesam, pala sam i ispred mog bungalova bolelo me je<
>preboleo sam je, stvarno jesam<
>želim da ti verujem... <
Podigao mi je prstom bradu i pogledao me pravo u oči ali sam okrenula glavu kada mi je prošla scena njih dvoje od malopre
>ljubio si se sa njom... <
Mozda nije trebalo da kazem ovo ali je izletelo nije odgovorio nista nekoliko minuta
>ona je mene... Ne znam da li mi veruješ ali to je istina, želela je da pričamo odveo sam je u bugalov ušla je u moju sobu ja sam za njom gurnula me na krevet sela mi u krilo i poljubila me ti si tada ušla ali kunem ti se... Nista sem gađenja nisam osetio kada je to uradila<
Još uvek gledam u stranu
>zajebao si<
Prošapućem
>gora mi je od Todore<
Dodam i on ustane
>izgleda da bi trebalo da odem sada<
Nista nisam rekla samo sam ustala i otključala vrata. Zagrlio me ali mu nisam uzvratila nisam mogla a jako sam želela pomislila sam samo "žao mi je Fline"
>žao mi je mala da li mogu da ispravim ovo nekako<
Odmahnula sam glavom za ne
>ne...<
Pita jedva izgovorivši
>ne<
Pokušam sto hladnije da kazem ali mi  se od nakupljenih suza u očima grlo steglo a glas promukao
>bilo kako...<
>idi malo popričaj sa Flinom... Izvini mu se za svoj postupak od malopre<
Pogledao me u oči i sigurna sam da je video suze njegove kestenjaste oči koje su se susrele sa mojima počele su da lutaju od jednog oka do drugog kako bi se uverile da stvarno vide
>nemoj plakati, evo odlazim<
Zapravo baš to ne želim ali bolje ja da propustim još jedan život nego da se uništavam ovako bre. Tog trenutka je zašao a ja sam sela na ivicu kreveta i naslonila se unazad. Gledam u plafon a haos ne prestaje u sobu uleće Anja brišem suze i skačem na noge a ona vrisne i padne u nesvest.
>jebote<
Povičem i odem do nje u bungalov uleti Aleksa
>STA JOJ JE<
Viče zabrinut
>videla je krv<
Kazem dok uzimam čašu vode i polivam je i ona se budi
>idemo u hitnu<
Aleksa je uzme u naručje
>ne ne dobro sam ovo je normalno<
Kaze Anja
>očistiću ovo spusti je na krevet<
Kazem i tako uradi, brzo očistim krv i bacim sve
>gde ode Luka<
Pita Aleksa
>kako bih ja znala<
Kazem hladno
>sta se desilo<
Pita ozbiljno
>Nina se desila<
Aleksa je zaćutao a Anja progovorila
>ko je Nina<
>Lukina bivša devojka koju izgleda nije preboleo a sa kojom je prekinuo pre 2 godine skoro<
Ispričam gledajući pravo u Aleksu
>bili su zajedno 5 godina<
Aleksa pokuša da ga opravda
>ja ne želim da budem njegova igračka i to je i on sam shvatio izgleda<
Ovo je bilo poslednje sto sam rekla uzela sam telefon i otišla kod roditelja u kuću
>dobar dan kako ste mi<
>dobro smo kako si ti<
Pričam sa Anjinim i mojim ocom
>super sam malo me stomak muči ali proćiće<
>sta je to na kolenu<
Pita Milan
>ma nista malo sam pala<
Nasmejem se kako bih ublažila ovo
>Luka je jako fin dečko<
Samo ne Luka
>jeste<
Oni ne treba da znaju sta se desilo
>upisao je faks u Čačku<
Doda moj tata i potseti me na to
>istina, videću da li mamama treba pomoć da ne bude samo sedim<
Pobegnem iz svega ovoga u kuću i pomognem u spremanju ručka u kom su bile prisutne teme o kojima mi je bilo lepo pričati kada smo završili iznele smo sve i Anja je stigla počeli smo ručak
>e da Aleks Luka me pitao da večeras odete do grada pustio sam te pokupiće te posle večere<
Zagrcnem se
>kada je pitao<
>dok si bila unutra<
"kako se usuđuje"
Pomislim a meni stigne poruka. Od Luke je
"moramo da pričamo"
"ne moramo"
"već sam pitao tvog oca na šta će da liči sad"
"nije moja briga"
"moja jeste i zato te molim da se vidimo večeras"
>Aleksandra molim te da ostaviš telefon i ručaš<
Obrati se moj otac strogo i ja ostavim telefon bez odgovora i završim ručak ne raspolozena dok su se ostali smeju i šale
>otišla bih sada ako mogu<
Pitam i ustanem
>nisi jela skoro nista<
Opomene me mama
>nisam gladna<
>idi<
Tata kratko kaze i ja odem dok sam išla ka bungalovu srela sam Toma, Aleksu, Nou, Saru i Ivana
>gde si snajka<
Priđe mi Tom
>nisam raspoložena<
>sto sta se desilo<
Pita ozbiljno
>ma nista krenula sam da odmorim malo jako je sunce>
>e večeras posle večere pravimo posebnu žurku za rastanak<
Dobaci Aleksa
>doćićemo<
Dobaci Anja koja je iza mene
>ja zapravo imam neke obaveze večeras posle večere mozda svratim kada završim to<
Kazem
>povedi tu obavezu sa sobom<
Šapne mi Aleksa da ga drugi ne čuju
>ne želim da ga gledam očima<
Odgovorim mu tiho a on samo klimne glavom
>ne verujem ti ni jedno jedino slovo<
Šapne a ja produžim gde sam i pošla
>e Aleks idem go grada sa njima da ti donesem nesto nista nisi jela<
Pita Anja
>ne<
Odgovorim ne okrećući se pa zatim uđem u bungalov
Anja POV
>nastavite vi stizemo vas<
Dobaci Aleksa ostalima i mi lagano šetajući iza njih počnemo razgovor
>ide večeras sa njim<
Kaze Aleksa
>znam a ona je povređena<
>verujem ali popraviće on to<
>kako<
>ne znam ali hoće<
Stigli smo ostale pa ubrzo i u grad
>sto sam ja uopšte došla sa vama<
Pitam
>nisi ti zbog nas nego zbog mog zgodnog brata i ti ćes snajka da mi budes<
Dobaci Tom i svi se nasmejemo
Aleksandra POV
Sedim na stolici i pišem pisma Anji to smo Anja i ja radile pre kad god bi bile tuzne: