Dve najbolje drugarice Aleksandra i Anja, dve osamnaestogodišnje devojke su imale samo dva izbora kako da provedu letnji raspust ili da ostanu kući i ne zabave se uopšte ili da na more idu sa roditeljima i ako im se ni jedna ponuda nije uklapala u n...
Potrazile smo prazno mesto blizu mora ali nakon sto je ta ideja propala otišle smo dalje i napokon pronašli mesto čak je bilo i hladovine od palme koja je bila blizu >ovo je super mesto< Kazem a Anja se složi, namazale smo kremu i otišle u vodu sve je bilo okej dok nas deca nisu počela prskati pa smo brzo izašle >da li je ovo realno kako roditelji ne paze na svoju decu< Iznervirano je pričala Anja dok je išla ka peškiru >nema veze svakako si bila mokra osušićes se< Tešila sam je dok sam tresla peškir od peska i ponovo ga namestila, legla sam na stomak i glavu naslonila na ruke >mrzim decu< Opet je ljuto dobacila i legla pored mene ali na leđa >ma daj samo su te poprskali malo sto si se toliko uzrujala< >nzm sva sam nikakva, malo sam i gladna< >mora da je to, još malo pa će rucak< >hoćes posle da istrazimo okolo da vidimo sta ima< >naravno< Posle smo se sunčale u tišini i uzivale, kad mi se oglasio alarm na telefonu >sta je ovo< Pita Anja i ja izvadim telefon iz torbe i ugasim alarm >pola dva je, ja sam zadremala< >joj i ja sam biće dobro ako nismo izgorele< Ustala sam i sela na peškir >hoćemo da krenemo sa se istuširamo i sredimo pa da idemo da jedemo< >valjalo bi< Slozila sam se i pomogla joj da se spakujemo ona je opet obukla suknjicu a ja sam šorc spakovala ponela sam papuče u ruci a torbu na ramenu šetale smo lagano prema bungalovima istim putem kojim smo došle. Ispred nas je išla grupica od njih četvoro 3 momka i 1 devojka po izgledu i glasu to su Luka i Ivan i još jedan decko i ta devojka plavkaste kose duzine do polovine leđa, pricali su dovoljno glasno da ih i mi čujemo >ma Ivan ispao opet kreten< >daj bre salio sam se< >ma bezi, a bas su simpa devojke mozda bi trebalo da ih pozovemo da idemo zajedno na plazu nekad< Prokomentarisao je Luka i sada smo blizu bungalova, ja i Anja im se samo smeškamo u tišini, još uvek ne znaju da smo iza njih >i da li se se slazete< Opet pita Luka >meni je svejedno ja ih svakako ne poznajem< >onda ću ih prvom prilikom pozvati na žurku i onako ih pravimo svako veče a sto nas je vise to bolje< Stali su kod njihovog bungalova koji je pored naseg a mi smo ih prošle i tek su nas sada primetili >Aleksandra, Anja?< Kaze Luka iznenadjen sto nas vidi >ćao ćao< Ovaj treći decko je otključao vrata i usao u bungalov a i Ivan za njim, devojka je otišla na drugu stranu, Anja je otključala nas bungalov i ušla u isti a Luka je prisao kod mene >umm...ovaj...da li mozda... Ummm... < Zamuckivao je sto me nasmejalo >...ovaj... < >da... < Dobacila sam i on je duboko udahnuo >da li biste volele da nam se pridruzite veceras< >na žurci?< Pitam i on se zbuni >da, kako znas< >recimo da si bio mslo glasan dok si pricao malopre< Nasmešio se i prošao rukom kroz kosu >pa onda... < >Aleks je zelela da kaze da bi voleli ali ne mozemo da obecamo dok ne proverimo sa roditeljima došli smo sa njima< Ubacila se Anja i sada sam ja ta koja se neprijatno smeška >to je sasvim okej, javi mi samo da li dolazite< Kaze veselo i krene niz par stepenika koji su bili tu >kako? Golubom pismonošom< >hahahaha, ček onda ovako, imas li telefon kod sebe < Vratio se kod mene, a Anja mi je bacila telefon koji sam zamalo ispustila >hahaha sad da< >insta? < Usla sam u instagram potom usla na lupicu i u pretrazivač pa mu dala telefon ukucao je kako se zove i zapratio se >uzvratiću čim uzmem telefon u bungalovu je< Klimnula sam glavom, sjurio je opet niz stepenice i zastao ispred vrata od njegovog bungalova >čujemo se onda< >ćaos< Mahnula sam i ušla u bungalov kad je Anja počela da skičii >sta ti je blesuljo< >idemo veceras< >a sta ako nas ne puste nasi < >daaj Aleks ti uvek previše razmišljas< Pokupila je čist peskir i stvari i usla u kuoatilo >e ali da ti kazem uopšte on nije tako loš< Dobacila je iz kupatila >eno ti ga pa se muvajte< Odgovorim joj i bacim se na krevet >nisam tako mislila pritom meni je lepiš Ivan ako vec moram da biram< >Anja, srećo kako ti uvek nekog kretena izaberes koji djavo, znaci vidi se da je kreten< >ma daaj nije tako loše< >kako ti kazes< Nisam nastavila da se raspravljam odvezala sam punđu koju sam imala od jutros i pustila svoju kosu na slobodu, bila je malo vlažna u pojedinim delovima od mora, očesljala sam se i tada je Anja izasla iz kupatila pa sam ja pokupila stvari i ušla u kupatilo istuširala sam se i oprala kosu zavrsila sam poprilično brzo za mene obukla sam samo donji veš i brus bez bretela izašla sam iz kupatila sa peškirom na glavi >mečujemo se?< (oblacimo iste stvari) Pita dok stoji isto samo u vešu ispred rasturenog kofera >naravno< Kazem sa osmehom, većina stvari nam je ista mozda se samo boja razlikuje mada nesto je i potpuno isto. Izvadila je belu majicu na bretele pa opet preturala po koferu i izvadila lepršastu roze suknjicu >moze< Pita i pogleda me, trebalo joj je 5 minuta da izabere, otvorila sam moj kofer i iz prve pronašla istu belu majicu na bretele i suknjicu koja izgleda isto samo je svetlo plave boje.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Obukle smo se pa sam ja sredila kosu, prvo sam je očešljala pa dodala ulje i serum, još jednom sam se očešljala pa smo bile spremne, obema su nam kose more ali koliko je toplo napolju osušiće se jako brzo. Takođe sam i bamazala kremu za sunčanje jer je bas jako sunce >idemo< Pita Anja i otključa vrata >mhm< Potvrdim i uzmem telefon i glumicu za kosu koju stavim oko zgloba ruke, obula sam obične japanke kao i Anja, izašle smo i zaklučale bungalov pa krenule ka kućicama >ko će da pita za veceras< Pita Anja. Uvek se dogovaramo oko svega pa i oko ovakvih stvari. >svejedno, hoćes ja< >bilo bi super< >hahaha vazi< Pogledala sam na sat i bilo je 3 i 15 ubrzo smo stigle i videle rate da sede ispred a mame su verovatno unutra >dobar dan< Veselo kazem i poskočim par puta dok stignem do njih >neko nam je raspolozen< Kaze moj tata sa osmehom i štipne me za obraz >Anja, Aleks dodjite< Čula se Milica iz kuće pa smo Anja i ja ušle da vidimo sta im treba >evo nas< >tačno na vreme izneste tanjire i pribor< Doda moja mama uzela sam tanjire i izasla, postavila sam ih u krug pa stavila i pribor svima i tada su prošli Luka i Ivan sa još 2 momka i 3 cure >ćao< Javio se Luka i mahnuo nam >ćao< Kazem malo postiđeno zbog čega se nasmejao a njemu su počeli da dobacuju ostali >Aleksandra?< Pozvao me tata i onda sam skinula osmeh sa lica, nisam ni shvatila da se smejem >hmm< Pogledam ga pa i mane izađu sa hranom i hladnom vodom >ko je ono bio< Pita malo ozbiljnije >Luka, Ivan i neko njihovo drustvo ne poznajem ostale< >a oni su< Nastavlja da me ispituje, sela sam na stolicu i opusteno odgovarala >komšije< Nasmejala sam se >odseli su u bungalovu pored nas ali su nam pomogli sa koferima, tako smo ih upoznale< >aha okej< Moj tata je strog za neke normalne stvari poput škole ali po pitanju drustva i momaka nije samo je bitno da mu govorim istinu tako je i sa mamom >prijatno< Kazu mame i mi krenemo da rucamo kada smo već završili Anja me ćušnula nogom ispod stola >ovaj... Da zelim da vas pitam nesto< Kazem i nastavim kada dobijem pažnju svih >pitaj< Kaze mi tata >Luka sa još drustva organizuje žurku večeras i Anja i ja smo pozvane pa da li mozemo da idemo< >kakva žurka< Ta ideja se nije svidela tatama ali mame su tu da pomognu >ma daj pustite decu i onako su došle sa nama, još su i pitale< Brani nas moja mama jer ako puste mene pustiće i Anju >nema opijanja i na kontrolu pre nego sto odete< Kaze moj tata sa porazom u glasu >dobro hvala< Skočile smo i zagrlile ih >pomozite majkama da se sredi ovo< Kaze Anjin tata >naravno< Pokupile smo tanjire i ostale sudove i unele u kuhinju Anja se vratila po ostatak a ja sam počela da perem sudove, kada je Anja sve donela pomogla mi je >nisam verovala da će nas pustiti< Kazem iskreno >ni ja nisam bila 100% sigurna< Kaze dok slaze oprane sudove >devojkee< Čule smo mame iza nas >da...< >pazite sta radite, niste male< Kaze moja majka >naravno nama znaš da uvek pazimo i sve je uvek u redu< >znamo, alkohol u normalnim granicama< >to se podrazumeva< Kazemo i one klinmnu glavama
