Dve najbolje drugarice Aleksandra i Anja, dve osamnaestogodišnje devojke su imale samo dva izbora kako da provedu letnji raspust ili da ostanu kući i ne zabave se uopšte ili da na more idu sa roditeljima i ako im se ni jedna ponuda nije uklapala u n...
>e mi ćemo malo kasnije na plazu, hoćete sa nama< >mi smo planirale da istrazimo okolo i prošetamo malo< Odgovorimo i zavrsimo sudove >kakvo je more< >super samo je bilo guzve danas, poprilicno< Klimnule su glavom >gotove smo< Kazem i obrišem ruke >hvala na pomoći < >nema na čemu< Kazemo u isto vreme i krenemo ka izlazu iz kuće >vidimo se večeras< >ćao< Izašle smo pozdravile se sa tatama i krenule u suprotnom pravcu od bungalova, kosa mi se osušila pa sam je vezala u neurednu punđu >ovamo su izgleda samo kuće< Kaze Anja >mhm ajmo tamo pored recepcije< >moze i onuda< Pokazala je na outić između kućica, prošle smo tuda i stigli izpred restorana koji je presladak otvorenog fazona i moze se doći i preko dana da se sedi sve je drveno i prelepo
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
>stvarno je divno< Prokomentarišem i pogledam okolo bile su klupice okolo i ovde je već čistina i nema drveća, prošetale smo okolo i uzivale prošao bi po neko pored nas uzurbanim hodom da se skloni sa sunca koje zagreva kožu >moramo da potrazimo gde ima internet da napišem Luki da dolazimo ja sam potrošila ceo moj za roming malopre< Anja je klimnula glavom >mozemo da pitamo na recepciji< Recepcija je pored restorana pokucali smo na prozorčić kako ne bi ulazili unutra. Prozorčić je otvorila mladja žena >dobar dan< Kaze ljubazno >dobar dan izvinite sto vas ometamo, gde mozemo da se povezemo na internet< Pitala sam >gde ste odseli< >bungalov 18 a< Pogledala je u papire >bungalov 18 b ima ruter pošto je veći, šifra je kod njih, slobodno im se obratite to je zajednicki internet< >u redu hvala< Okrenula sam se ka Anji i krenule smo ka bungalovu >da li je ovo realno< Kazem pa se nasmejem >ajde ajde< Kaze Anja i zagrli me jednom rukom šetale smo do njihovih vrata stala sam ispred vrata a Anja je ostala na stazici, čuli su se glasovi kao da ih je više unutra udahnula sam duboko i izdahnula pa pokucala čulo se i "da" i "uđi" i ostalo ali sam čekala >jebem mu< Neko je opsovao pa otvorio vrata to je bio onaj treći dečko od danas >ćao< Kazem i nasmejem se >ajde sto ne uđete< Pita i pogleda prvo u mene pa u Anju >ko je< Povikao je neko iza >ne ne, rekli su nam na recepciji da kod vas trazimo šifru za internet< Kazem a on se počeše po glavi >one dve devojke od danas< Odgovori drugu i svi zaćute >koje dve< Opet neko dobaci >nije bitno koje dve mogu li šifru da dobijem< Pitam i on se okrene >gde ste ostavili papir sa šifrom za internet, bolje uđite treba naći sad to< Pogledala sam u Anju i ona je klimnula glavom i došla do mene kada smo ušli svi su nas gledali >ćao< Kazem nasmejano ima ih barem 10 kako su stali svi ovde nije mi jasno >Alekss< Čula sam Lukin glas pa ga pronašla u grupici sa dve devojke oko njega >treba nam šifra za internet< Ponovim i on skoči na noge, dok se onaj treći sto nam je otvorio vrata vrteo okolo i trazio Luka je iz prve pronašao na polici >evo< Onaj dečko ga ljuto pogledao >jebem te luda sto ne rece da znaš gde je nego ja trazim ovde kao budala< Bacio se nazad na krevet pored devojki a Luka mi je dao papir slikala sam ga >hvala< Okrenula sam se da izađem ali su nas zaustavili >a sto ne ostanete< Pita neki meni nepoznat dečko >ne hvala ima vas dovoljno svakako< Ubaci se Anja zbog čega se nasmejem >a sto ne... bilo bi super, pričamo, smejemo se< Sada se ubacio Ivan >mnogo vas je a mali je prostor< Dodala sam pa smo izašle uz kratko >vidimo se< Nismo ni stigle do ulaza u naš bungalov 3 momka su istrčala iz bungalova a Luka i Ivan su ih jurili jedan se sakrio iza mene a ja sam se glasno smejala >sta se desava< Pitam dok se smejem >snajka spasi me svega ti< Luka je pojurio ka nama >kakva snajka bre< Prebacila sam ga preko ramena i on je pao na pesak pored stazice uz kukanje i tada je Anja počela da se smeje a ostali su zaprepašćeno gledali u mene nisam primetila da su i ostali pre ovoga izašli iz bungalova >jooj majko mila bolje Luka da me uhvatio polomi me snajka ni krivog ni duznog< Sada se i Luka pridruzio Anji u smejanju >ma nisam ti ja nikakva snajka bre sta pričaš< Kazem ozbiljno i on krene da ustaje pa mu pomognem tako sto ga povučem za ruku >Luka je moj brat < Objasni dok se rukuje samnom >ja sam Tom<
