Dve najbolje drugarice Aleksandra i Anja, dve osamnaestogodišnje devojke su imale samo dva izbora kako da provedu letnji raspust ili da ostanu kući i ne zabave se uopšte ili da na more idu sa roditeljima i ako im se ni jedna ponuda nije uklapala u n...
Čulo se kucanje na vratima, svo vreme smo Luka i ja pričali i smejali se ovo mora da je mama >napred< I jeste bila, ušla je u bungalovi pogledala nas zbunjeno prvo u Luku pa u mene i tako još par puta >kasnim malo ali nema veze izvoli ručak, nisam znala da će vas biti dvoje, doneću i za momka< >ne hvala nisam gladan< >ne brini podelićemo< >kako se osećas< >dobro sam lek je delovao< >super, popi još jedan posle ručka< Mama se nije dugo zadrzala i izašla je ustala sam i prišla stolu na koji je spustila hranu >mmmm gulaaš, dodjii< >ne moguu bre< >daa mozes ustaj< Prišla sam mu i povukla ga za ruke da ustane >volim ja da jedem ali ne mogu baš ovoliko da pojedem< Smestila sam ga na stolicu i uzela nam viljuške >izvoli< Dam mu viljušku i sednem pored njega >nemoj ja da te hranim sta se stidiš uzmi, ovo mora da je Milica pravila, ona pravi bolji nego moja mama< Probala sam malo i klimnula glavom >da, Milicin je, to je Anjina mama, ajdee uzimaaj< Napokon je uzeo i napravio iznenađenu facu >ovo je sjajno< >znam< Kada smo pojeli ja sam oprala činijicu a on je legao, popila sam lek pa sela na ugaonu >nisi mi rekao gde su otišli ostali< >nisam jer idemo sutra opet a Anja će ti reći kako se provela i ne nećes je ubediti da ti kaze gde su išli< >videćemo< Kazem pa se nasmejem >a od čega si se ti razbolela< >mora da je sto sam se jutros hladnom vodom kupala pa još bila sa mokrom kosom na doručku i još sinoć< >boze svašta baš se lako prehladiš trebalo bi da provodiš više vremena pored mora ujutru< >znam samo jutros nije bilo prilike a inače mi je u planu< >mozemo zajedno taman posle doručka prija< >dogovoreno< Pričali smo o raznim temama i baš se upoznali a mrak je već počeo da pada >kada se ostali vraćaju< Pitam krajnje smoreno jer sam ceo dan u bungalovu i ne mogu na plazu >oko pola devet, treba im sat voznje a krenuće kad počne mrak da pada< >mrak je počeo pre 10 minuta, a večera počela< >idemo mi bez njih< >moze< Rekla sam bez razmišljanja, jedva čekam da vidim sta je za večeru, još uvek sam u suknjici i majici, obula sam papuče i uzela telefon pa smo izašli, zaklučala sam bungalov i krenula za njim >samo da uzmem nesto čas< Otišao je u njihov bungalov a ja sam čekala ispred, ubrzo se pojavio u duksu i jedan je drzao u ruci i ispružio ga ka meni >sta sa ovim< Pitam zbunjeno dok gledam u njegovu ruku u kojoj drzi duks >obuci< >necu, mogla sam da uzmem svoj da mi je trebao< >molim te, zasto voliš toliko da se inatiš< >zasto da obucem tvoj duks< >a zasto ne< >zato sto mi nije hladno< >provela si ceo dan u bungalovu jer si bila prehladjena, treba da se oporaviš kako treba hoću sutra da idemo na plazu a uskoro će pasti skroz mrak i postaće hladno i tvoja majka če te vratiti po duks tako da obuci ovo< >uff jako me nerviras< Obukka sam njegov duks ali ga nisam zakopčala >e tako, idemo večras je super večera< >kako znaš< Pogledao me pa se nasmejao >znam meni za celu sedmicu ja ga određujem, sve je sto ja volim< >stvarnoooo< Pitam iznenađeno >a sta je večeras< >ne mogu da ti kazem, saznaćes uskoro< Ubrzali smo do restorana i ubrzo pronašli slobodno mesto, došao je konobar i doneo ostrige
Oops! Această imagine nu respectă Ghidul de Conținut. Pentru a continua publicarea, te rugăm să înlături imaginea sau să încarci o altă imagine.
