Zvezdani sjaj

Obećanje

Uvek si mi sa osmehom govorila kako želiš, da kada te više ne bude bilo, pevam glasno i plešem uz muziku jer takva ja ti je najomiljenija.

Uvek sam se nasmešila kratko i bunila se jer nikad nisam htela da dodje do toga.

No, nažalost život se sa mnom nije složio i evo već dve godine fališ.

Praznina je uvek prisutna, tvoje odsustvo se oseća.

I uvek će.

No, obećanje ću održati.

Pevam svaki dan, plešem. Smejem se. Nesvesno to radim, ali znaš šta sam shvatila?

Od kada si otišla više i češće to radim. Nisam ni primetila da je tako.

Danas je prelep dan, baš onakav kakav si ti volela. Baš onakav kakvog pamtim iz detinjstva dok sam te gnjavila da se igramo svega i svačega, ne shvatajući da si dosta starija i da ne možeš baš sve kao i ja.

Često si mi u mislima.

Ma koga ja to lažem? Uvek si mi u mislima.

Stojim pored otvorenog prozora i gledam ka nebu. Vidiš li me?

Možda su to bajke, možda nisu, ali lakše mi je dok mislim da si još uvek tu, pored mene. Nema veze što ne mogu da te vidim, ali sve je lakše uz pomisao da si još uvek tu.

Nikad neću zaboraviti tvoj poslednji pogled ka meni, kao ni poslednje reči koje si tako slabašno i tiho izgovorila. Skoro pa nečujno.

Uvek si mi bila najveća podrška, uvek si sa ponosom pričala o meni ostalima. Nikad nisi dozvolila da neko loše priča o meni, koliko god ja to nisam zaslužila u tom trenutku jer nisam bila mirno i poslušno dete.

Održaću obećanje i pevaću. Glasno, da dodje i do tebe.

Nedostaješ, ali znam da mi ne bi dozvolila da zbog toga zaboravim da živim svoj život.

Zato ću nastaviti pevajući i nadajući se da si dobro i da si još uvek ponosna na mene.