Zvezdani sjaj

Dim cigarete

Cigarete vezujem za tebe.

Pitaš se zašto?

Ne, to nije zato što i ti spadaš u većini onih koji puše. Nešto drugo je u pitanju.

Nešto čega se ti verovatno i ne sećaš jer je to bila noć kao i svaka druga.

No, meni je bila drugačija.

Posebna.

Te večeri si sedeo pored mene i koliko god da mi smeta dim cigareta, te večeri nije.

Ni sama ne znam kako i zašto, ali nisam osećala dim cigarete koja je bila zaglavljena medju tvojim prstima.

Bila sam svesna da pušiš i videla sam dim, ali taj dim ili nije imao onaj odvratan miris na cigarete, ili je bio moj opijat.

No, ipak mislim da si ti taj koji me opio.

Osećala sam tvoj pogled na meni i kada god sam ti uzvratila pogled, te napravila braon vezu naših očiju, videla sam neki sjaj u tvojim očima.

I ne, to nije bilo zbog svetla.

Pa nisi čak ni bio okrenut ka uličnim svetiljkama. Iza mene je bila samo drvena kućica od koje nije mogao da se stvori sjaj u tvojim očima.

Da li to znači da su tvoje oči dobile sjaj jer si gledao u mene ili si ti toliko poseban da ti oči sjaje non stop?

To ne mogu da znam jer previše lepo zvuči prva opcija da bih uopšte mogla da razmišljam o drugoj.

Eto, zato cigarete vezujem za tebe.

Zato što mi te večeri dim cigarete nije smetao, već mi je očigledno prijao.

Zato što sam te se te večeri nagledala, a i ti si mi uzvraćao istom merom.

Zato što mi nije bilo bitno što ću sva mirisati na cigarete i možda zaraditi koje pitanje od roditelja odakle sam ga pokupila.

Bilo mi je bitno samo da si tu.

Pored mene.

Čak i sa cigaretom u rukama, nije važno.