Zvezdani sjaj

Mama

I često znamo da se posvadjamo,
ali još češće da se zajedno smejemo
i plešemo uz hitove dvehiljaditih.
Nekad i devedesetih.
Da pevamo,
da zaboravimo na to da si ti meni majka, a ja tvoje dete.
Da budemo drugarice.
I veruj mi da si ti moja najbolja drugarica.

Koliko god da me nekad iznerviras i dovedeš do ludila, onako kako samo ti kao i svaka druga majka znaš da me izludiš, duplo više ja tebe volim.
A veruj mi, to je velika količina ljubavi.

Često imam potrebu da ti pokažem koliko mi značiš zapravo, ali ja sam kreten koji ne zna sa emocijama.
Uvek kada ih upletem u svoj život stvorim samo jedan ogroman haos.
Pa hej, ti to najbolje znaš.
Zar se ti i ja ne posvadjamo najviše baš onda kada krenem da ti pokazujem koliko volim da se smejem sa tobom i koliko volim vreme koje provedemo zajedno?
Jebiga mama, naučila si me dosta toga, ali ne i da ne budem hladno biće koje izgleda kao da mrzi čitav svet.

Mada to nije tako daleko od istine.
Volim samo mali krug osoba u kom spadaš i ti.

Posebna si, mama.
I verujem da je svakom detetu baš njegova majka posebna, ali ti se izdvajaš.

Volim što nikad nisi bila veštica koja bi mi sve zabranila, zaključala u sobu ako napravim neku grešku.
Hvala ti što si umesto kažnjavanja pričala sa mnom.

Sećam se kako si trčala po kući za mnom sa hranom u rukama dok smo glumile moj omiljeni crtani film.
Sve bi učinila samo da pojedem obrok koji si mi pripremila.
Jer tipična ja, ne volim da jedem i ne želim da jedem.

Možda nekom ludo zvuči kada čuje kako mi provodimo vreme, ali znaš šta?
Ne zanima me.
To su naši srećni i lepi momenti.
Jednog dana ću biti u stanju sve da dam što budem imala samo da dobijem tih naših srećnih 5 minuta, znam to.

Hvala ti mama, za sve što si ikad učinila za mene.
Veruj mi da znam koliko si nekad teško dolazila do nekih stvari koje bih ti tražila.
Ne deluje tako, znam.
Rekoh ti već, naučila si me mnogim stvarima, samo me nisi naučila kako da ne budem hladna.

I veruj mi, uvek mi je žao i uvek se kajem kada se ponašam hladno prema tebi.
Pa ti si to od svih ljudi najmanje zaslužila.

I ne znam, evo i ovo pišem iz razloga što ne mogu da zaspim, a napale su me emocije. Spavaš, valjda smem da ih pustim sada da ispišu ovaj tekst.

Zapravo, kada razmislim malo bolje,
nisi ti kriva što sam ovakva kakva jesam.
Odgajala si ti jedno divno dete, doduše znala sam da budem nekad bezobrazna.
Uvek su me loše stvari više privlačile.
Često si strahovala da ne odrastem u osobu koja je sve samo ne dobra i vaspitana. Ne brini, nisam baš toliki kreten.

Ne mogu tebe kriviti za to što sam postala hladna osoba, drugi ljudi su krivi za to, ne ti.

Znaš, mama, sve bih dala kada bih mogla da sklonim tugu od tebe.
Možda ne reagujem, ali svaka tvoja suza mene zaboli troduplo više nego tebe.
Ne volim da te vidim tužnu.

U planu je bilo da ovaj tekst bude srećan, ali i on je, kao i svaki prethodni - tužan.
Bar meni jeste.
Ne umem sa srećom čak ni dok pišem.

Ovo možda nije najbolje napisan tekst, ali je dovoljan da ti kaže da te volim, jer van teksta teško da znam da izgovorim bilo šta.

Volim te mama, mada to retko pokazujem. :)