Ozloglašeni advokat

Put

Ustala sam ujutru kao da me je neko pre par sati udario lopatom u glavu. Vukla sam se ceo dan sve dok nisam dobila poziv od moje sestre i rasvestila se. 

Sada je moje stanje malo bolje jer gledam u jednu tačku na zidu i pitam se  kako da pomognem osobi koja ne želi moju pomoć? Da verovali ili ne moja sestra me je nazvala, rekla  da se ne mešam i prekinula poziv. U šta dođavola da se ne mešam! Šta li su sad smislili? Krenem do kupatila da se sredim kako bi što pre sprečila glupost koja se ovog puta dešava.

Jel ovo voda kod mojih nogu? - Pitam samu sebe kad skontam da mi je kupatilo potopljeno vodom koja dolazi izm plafona. Izađem onaku u pidžami kad imam i šta da vidim. Sprat iznad mog pliva od vode jer je pukla cev. I neće to uspeti da srede par dana pa se izvinjavaju gostima. I ovo vam je jedan od najboljih hotela u gradu?

I tako u pižami izlazim iz hotela da bih otišla do radnje jer sam u ovom haosu dobila ranije. 

Ali naletim na nekoga. 

Pazi kuda ideš! - Besno kažem i tada se susrećem sa nimalo besnim pogledom i braonskim očima. Drug od Alekseja sa kojim sa imala susret kad sam Alekseja htela ubiti. 

Gde je dama pošla u pidžami? - Odmeri me i to nimalo diskretno. Ne sviđa mi se ovaj muškarac ni malo.

Mislim da ne bi hteo da znaš. - Krenem da ga zaobilazim ali on me povuče za ruku i nađem se prilepljena za njegova prsa a on svoje usne mprisloni mom uvetu. 

Došao sam tebe da vidim. - Naježila sam se. Dođem sebi i otrgnem se od njega. 

Mene? 

Da, tebe... 

Malo sam zauzeta pa bih bilo lepo da brzo kažeš šta imaš i produžiš?! - Nemam ja vremena za njega pored svih stvari u mom životu samo mi fali jedan ženskaroš da se zajebavam sa njim. 

Malo teže... 

A zašto to ako smem da znam?

Zato što želim tebe. - Osmeh mi je spao sa lica i potpuno sam se pogubila. Bože dolazi sebi ženo. 

Mene ne možeš da imaš - Kažem nakon kratke tišine. I odlučim pobeći. ne ja nisam osoba koja ovako beži ali ovaj čovek mi uliva neprijatan osećaj. Svaki deo mog tela mi govori beži. Ne bih da se zamaram sa njim ako nema preke potrebe. 

Još večeras ćeš pogaziti svoje reči. - Nasmejem se. 

Ne neću. - Odem do radnje i kupim uloške strpam ih u torbu i izlazim iz ranje ali mi put popreči neki džip. Ubrzo se vrata otvaraju i vidim braonke oči sa osmehom na licu. 

Ako se stvarno ne bojiš da ćeš pokleknuti... Nemaš razloga da ne pođeš sa mnom. - On neće odustati a ja nisam žena koja će samo pustiti da nadmeni kreteni rade šta hoće. 

I tako se gospodin kojem idalje ne znam ide odlučila sam da ga nazovem kreten vozimo već tri sata i kroz glavu mi prolazi da je serijski ubica. Ili je to samo PMS  pa preterujem. Lik je toliko samouveren da ćemo se mi pojebati a ne da nećemo nego i da ja budem htela neću moći. 

Stali smo bukvalno usred ničega. 

I kad ćeš da me ubiješ? Samo da znaš i ako se ne slažem najbolje sa porodicom ima ljudi koji će me tražiti - Nasmejao se i uhvatio me za ruku a ja sam pošla za njim.  Sa obzirom da samo dosta dugo putovali sunce je polako zalazilo.

A onda sam ugledala pogled od kojeg zastaje dah prelepo jezero. 

Dakle ipak ti je plan da mi telo baciš u vodu. - Nasmejao se. Kad malo bolje razmislim nikad nisam videla da se tako smeje. Izgledao je nekako kao iskren osmeh pa sam se i ja nasmejala. 

Rasprostreo je ćebe i legli smo gledajući u vodu na kojoj se mesec ocrtavao. Ako ovako zavodi sve žene jasno mi je zašto padaju. 

Celo veče smo proveli pričajući zapravo ne sećam se kad sam se zadnji put ovako dobro osećala. Zaspala sam na njegovim grudima slušajući neku njegovu priču iz detinjstva. 

Probudila sam se i videla da on nije pored mene. Protegla sam se i čula talase vode. A onda pogledala u jezero i videla njega bez majice. Da zagledala sam se na šta se on nasmejao a ja sam sklonila pogled.  Budalo! 

Dolazi do mene. lep je prznajem žene jednostavno ne mogu da mu odole. Ali ja nisam ista kao one. 

Da se nisi predomislila. 

Nisam. Moraš više da se potrudiš. Ne padam ja samo na lepotu. 

Spavala si u mom naručju večeras mislim da i nisi tako ne osovojiva. 

Jednostavno sam te upotrebila kao jastuk trava je bila previše tvrda. - Nasmejao se i ako sam mogla da vidim da je besan. Uhvatio me je za ruke a zatim privukao sebi i zalepio njegove usne za moje veoma grubo dok je zavlačio ruku ispod moje majice. Odgurnula sam ga od sebe nekako i lupila mu šamar. 

Nisko! Veoma nisko uzimati zenu na silu jer ne mozeš da je imaš! 

Koliba ti je malo dole, mokra si presvuci se i jedi. - Rekao je i produžio negde tad sam pogledala u svoju odecu. Bila sam mokra pokvasio me je. 

Ušla sam u kolibu presvukla se i sela da jedem. Moj i nat i ja! Mogla sam sad da budem kući a ne ja se natežem sa nekim kretenom!

Ulazi u kolibu i seda preko puta mene. 

Izvini... - Jer ja to dobro čujem?

Molim? 

Zanimljivo ti je zar ne? - I vraća se u nadobudnu verziju sebe

Malo... - Još koji sat smo pričali nije pokušao ništa više sve dok nismo krenuli kući. 

Jesi se predomislila?

Ne. 

Dobro priznajem poraz ali nsisam ja još završio. - Nasmejem se. Koliko god bio privlačan, lep, ma da mi na dalanu da svoje srce... Nema on šanse kod mene jer takva sam ima hendikep na srcu... Ipak koliki god kreten bio lepo sam se provela, malo sam bar skrenula misli...