𝑵𝒆 𝒔𝒎𝒆𝒎 𝒅𝒂 𝒔𝒆 𝒛𝒂𝒍𝒋𝒖𝒃𝒊𝒎 𝒖 𝒕𝒆𝒃𝒆 🖤

XII

Pokrivala sam se preko glave i licem gnjurila u jastuke, kao da želim da se sakrijem od sopstvenih misli. Želela sam da pobegnem od sebe jer sam već treći dan izostajala s posla. Želela sam da poebgnem od sebe jer sam drhtala od toplog daha na mojim usnama. Savest je vrištala na mene u hiljadu glasova, sa hiljadu rečenica i činilo mi se da sam samoj sebi bila veći neprijatelj od Despota čije su usne bile krive za sve.
Mogla sam da se oduprem, da odbijem da me prati ili da plešem s njim ali nisam. Nisam jer sam drhtala od same pomisli da me skida pogledom i jer je srce lupalo jače kada mi je prišao. Postala sam svesna da me magnetski privlači, da nisam imuna ali mi se činilo da je on toga bio svesniji pre od mene. I jeste prijala njegova ruka na prevoju mojih leđa, prijao je i topli dah koji sam osećala na vratu ali sada, kada sam ae vratila u realnost, shvatila sam da je ta naša bliskost bila ravna samoubistvu.
Te noći, bili smo samo Despot i Anđelija a sada smo Despot Nikolić, Srnin brat i Srđanova ćerka, Anđelija. Oboje prokleti na svoj način, obavijeni svojim tugama i oboje poraženi zbog života. Ipak, moje pusto srce je lupalo jače na pomisao da mu možda nisam neprijatelj, da možda u meni ne vidi samo Srđanovu kćer i prznicu ali nada je ubila više ljudi nego istina te sam utišavala sebe i pojačavala savest. Možda me ona dotera u red pre povratka na posao.

Nisam imala snage da se tri dana pogledam u oči i suočim sa samom sobom jer me je plašilo šta ću videti i šta ću saznati. Litri kafe su mi bili doručak i večera a ručak prvo što mi dođe pod ruku iz frižidera. I premda je to bio samo poljubac, moje telo mi je reklo da sam želela više, da mi to znači više nego što bi trebalo i da sam na korak od provalije.

Dorotea i Čarna nisu znale šta je u meni počelo da se razvija, nisu znale kakav je utisak Despot imao na mene te sam rešila da prećutim ono što se dogodilo. No, zvono je prekinulo moje monologe i opsesivne misli te sam navukavši prvu majicu sa gomile čistih stvari, požurila ka vratima.

- Gospođica Anđelija Kralj?

- Dobar dan, izvolite?!

- Potpišite ovde da ste primili cveće

Potpisujući, pitala sam od koga je na šta je dostavljač rekao da je on samo dobio isporuku ali da imam karticu.
Zaključavajući vrata, pitala sam se od koga je cveće koje mi stiže već tri dana zaredom i ostajala bez odgovora. Užasavalo me je što sam se nadala da je Despot ta osoba ali sam sebe vraćala u kolosek logikom koja je bila nemilosrdna i neophodna, da ne pogubim ovo malo nerava i razuma.

Čitala sam posvetu koja je ovog puta glasila "Crnookoj lepotici" i kao luda, smejala se samoj sebi. Prezirala sam takve posvete i gestove, bili su mi kliše i zato mi je situacija više bila groteskna nego romantična. Ipak posvetu sam, kao i prethodne, odložila u fioku a kale polako stavljala u vazu, aranžirajući ih.

Napunivši kadu, potopila sam se a potom ispod vode, zadržavala dah. Mislila sam da će mi kupka, mir i muzika povratiti narušenu ravnotežu i srediti misli koje su od subote bile u haosu ali to se nije desilo. Naprotiv, kao duh, opsedala me je pomisao da sam ja pridala preveliki značaj jednom poljupcu i da ga je možda poneo trenutak. Ne bih mogla da ga krivim zbog toga, ma koliko se to mojoj sujeti nije dopadalo ali imao je prava da se prepusti momentu, podstaknut alkoholom.

Odjednom, kao olakšanje, rešila sam da okrivim šampanjac i opuštenu atmosferu za taj beznačajni trenutak i da zatvorim to poglavlje. Ono što sam ja osećala je bila samo moja stvar, uostalom, kao što sam rekla pre, ne smem da se zaljubim u njega jer u ovom svetu, u mom životu greške su neoprostive. Ne plaćaju se novcem, ugledom ili kompenzacijom, plaćaju se živim mesom, snovima i prilikama. Anđelija Kralj, oduvek si bila jaka, surova i odsečna a sada je trenutak da pokažeš to i uzdigneš se, iznad svakog nagona, iznad svake slabosti.

Sređujući stan i spremajući večeru, osećala sam izvesno olakšanje. Međutim, mir nisam imala ali s druge strane, danas sam bar sebi pronašla opravdanje i tačku zbog koje pucam. To što sam neke stvari priznala sebi ne znači da ih moram priznati drugima. Ono što osećam, drugi neće znati dok ja jasno ne kažem a sve dok to zadržavam za sebe, mogu se praviti da ne postoji.

S tim lošim ubeđivanjima koja su iz minuta u minut delovala sve neubedljivije i haotičnije, ušla sam u svoju kancelariju. Ipak, posao je uvek bio moja sigurna luka te sam znala da ću osećaj kontrole makar u ovih osam sati držati čvrsto u rukama, isto onako kako je Despot držao mene. Mentalno ošamarivši sebe, ugrizla sam se za jezik i rešila da potisnem sve to što me je od subote proganjalo. Potiskivanjem do zaborava a onda ću disati punim plućima.

- Izgledaš bolje, kada sam te obišla u ponedeljak, izgledala si izmučeno

Petra je na pauzi ispijala kafu sa mnom a ja sam se zapitala na šta li sam ličila u utorak ako sam se pre njenog dolaska, potrudila da se upristojim

- Nisam spavala noćima, tek preksinoć sam odmorila. Mislim da sam se prehladila u onoj haljini, u povratku nisam čak ništa ni prebacila preko leđa a bilo je oko nule

Lagala sam i pravdala se a na njenom licu se čitalo da je moja priča uverljiva. Mrzela sam sebe što lažem svoju okolinu ali moj život je oduvek bio jedna velika gluma, farsa i loša predstava sa ponekom lepom ili zabavnom scenom

- Iskreno, da ti kažem kao žena ženi, vredelo je. Izgledala si fantastično, nije ni čudo što se gospodin Đorđević u ponedeljak raspitivao za tebe, nakon sastanka. Mislim da je očekivao da ćeš prisustvovati

- Šteta što sam tada davala Bogu dušu

- Pa gospodin Despot mu je rekao da si opravdano odsutna, mislim da je to malo lepša formulacija

- A tvoji utisci?

- Pa sem što sam me je glava drugog dana ubijala, priča se da je i devojka gospodina Despota prisustvovala događaju. Videli su da ju je ispratio pred kraj večeri, ali nisu sigurni ko je, videli su ih tek ispred sale. U svakom slučaju, to je najsvežiji trač. O poslu smo pričale u utorak, dosta mi je te teške teme

Čim je izašla iz kancelarije zbog telefona, misli su mi postale haotične poput ratišta. Nisam mogla da se ne zapitam kako sam imala toliko sreće da ne shvate da sam sa Despotom, u polumraku ispred sale bila ja i da li ga je ljubomora barem žacnula zbog Đorđevića kome nisam ni lik zapamtila. Prokleta, od cele večeri pamtila sam samo kraj i poljubac koji me je izbacio iz ravnoteže i zbog kog sam se posle dugo vremena osetila kao žena u pravom smislu te reči. Znala sam da među nama tenziju stvara požuda ali nisam znala još koliko ću moći da se nosim s tim. Ipak, ljudski, zabavljala me je situacija sa Đorđevićem i u tom trenutku mi je bilo krivo što se u ponedeljak nisam pojavila na poslu, kao poslednja kukavica.

- Gospođa Tadić je prihvatila ponudu,hoćeš da obavestim gospodina Nikolića?

- Molim te, ne znam gde ću pre, nisam trebala da budem odsutna toliko

Nisam želela da se prva suočavam s njim kada je već on rešio da izbegava mene. Očekivala sam da će doći kao džentlmen i sam reći ono što je svojim ponašanjem ostavljao da visi u vazduhu. Nisam mala da ne umem da razdvojim privlačnost od emocija ali sam barem zaslužila da mi se to direktno saopšti jer je on prvi započeo sve. Na kraju krajeva, i kada sam ga potražila pogledom, on je mene već skidao i u glavi zamišljao drugačije nego što bi saradnik trebao da se zamišlja. No, bilo je šta je bilo, moje slabosti ostaju iza crnih masivnih vrata stana.

Ponos, inat, dostojanstvo i sujeta su se probudili krajem radnog vremena kada sam u tišini po ko zna koji put prežvakala sve i nema sile koja će me naterati da Despotu Nikoliću odem na noge kao Anđelija. Srđanova kćer i direktorka hotela će ići ali ona ogoljena, ranjiva i nežna Anđelija više neće da se pojavljuje, pogotovo ne pred vlasnikom hotela koji mi je ukazao poverenje i koji me prezire zbog mog oca. I možda je sve to rigidno i nezrelo ali ovaj ples je on sam započeo, ja samo pratim korake. Ipak, poslednji put, dodirujući usne, dopustila sam sebi da osetim vatru koja me je u tom trenutku prožimala dok je čitav svet stajao.